Mađarska: Strmoglavi pad neonaciste jevrejske krvi
Visoki zvaničnik mađarske ekstremno desničarske partije Jobik dao je ostavku na sve funkcije nakon što je priznao svoje jevrejske korene. Nekada političar u usponu, Česnad Szegedi je bio poznat po svojim antisemitskim komentarima. Govorio je da Jevreji “otimaju” zemlju, žalio se na “jevrejštinu” političke elite i tvrdio da Jevreji skrnave nacionalne simbole. Potom je stiglo otkriće koje ga je bacilo na zemlju, otkrio je da sam ima jevrejske krvi
On je priznao u junu da je njegova baka bila Jevrejka, što po jevrejskim zakonima znači da je i on takođe, iako ne praktikuje judaizam. Njegova baka je preživela strahte Aušvica a njegov deda je bio na prinudnom radu.
Od juna, ovaj 30-ogodišnjak je zbog svog priznanja postao izgnanik iz Jobika i njegova politčka karijera je na ivici propasti.
U centru drame je jedan audio snimak iz 2010. godine koji beleži sastanak Szegedija i jednog osuđenog kriminalca na kojem se može čuti kako ga on ucenjuje u vezi dokaza njegovih jevrejskih korena. Szegedi u prvom trenutku zvuči iznenađeno ali ubrzo potom pokušava da ponudi novac u zamenu za ćutanje.
Pod pritiskom, Szegedi je podneo ostavku prošlog meseca sa svih partijskih pozicija i izašao iz Jobika. To međutim nije bilo dovljno za partiju, koja je prošle nedelje zatražila od njega da se takođe odrekne mesta u Evropskom parlamentu. Iz Jobika kažu, a lažu, da je problem pokušaj podmićivanja a ne njegovi jevrejska krv.
Ovaj nekada istaknuti član najveće mađarske opozicione stranke je stekao popularnost tokom 2007. kao ponovni pokretač zloglasne Mađarske garde, pronacističke paravojne grupe u crnim uniformama koja je vladala Mađarskom pri kraju Drugog svetskog rata i ubila na hiljade Jevreja.
Procenjuje se da je tokom holokausta u Drugom svetskom ratu ubijeno oko 550.000 mađarskih Jevreja, većinom slanjem vozovima u nacističke logore smrti.
Do 2009. godine Mađarska garda je postala zabranjena organizacija ali se Szegedi tada priključio Jobiku, stranci koja je osnovana 2003. i do danas postala najveća ekstremno desničarska politička snaga u zemlji. Za to vreme, on je postao jedan od najgrlatijih i najprepoznatljivjih predstavnika ove opskurne družine kao i jedan od njenih lidera. Od 2009., on je član Evropskog parlamenta u Briselu kao jedan od tri partijska poslanika, što je pozicija koju želi da zadrži.
Na audio snimku iz 2010., bivši osuđenik Zoltan Ambrus se čuje kako govori Szegediju da ima dokumenta koja dokazuju njegovo jevrejsko poreklo. Ovaj neonacista u početku zvuči iznenađeno ali nedugo potom nudi novac iz fondova EU i posao za Ambrusa kako bi ga ućutkao.
Ambrus, koji je bio u zatvoru zbog posedovanja veće količine oružja i eksplozivnih materija, navodno je odbio mito. On kaže da je tajno snimao razgovor u sklopu međupartijske borbe za prevlast sa ciljem svrgavanja Szegedija sa mesta lokalnog partijskog šefa.
Reakcija stranke je bila brza i zatraženo je od njega da momentalno vrati mandat evropskog poslanika.
Szegedijevo iskustvo nije jedinstveno, holokaust je bio tabu tema tokom decenija komunističke vladavine u Mađarskoj koja se završila 1990. i mnogi koji su prošli kroz taj pakao su držali svoja stravična iskustva za sebe. Ruski politčar Vladimir Žirinovski je bio antisemita sve dok nije priznao 2001. da je njegov otac bio Jevrejin.
Szegedi, koji je odgajan kao prezbiterijanac, priznao je svoje jevrejske korene u intervjuima za mađarske medije, uključujući i Barikad, nedeljnik blizak Jobiku. On kaže da je nakon sastanka sa Ambrusom, imao dug razgovor sa svojom bakom, koja mu je govorila o prošlosti njegove jevrejske porodice.
“Tada sam shvatio da je moja baka zaista Jevrejka”, kaže Szegedi. “Pitao sam je kako je došlo do deportacija. Ona je bila u Aušvicu i Dahau i jednina je preživela od mnogobrojne porodice”.
Judaizam se prenosi sa majke na dete, što znači da je po jevrejskim zakonima Szegedi Jevrejin. On kaže da se smatra za osobu “koja ima jevrejsko poreklo”, jer navodi “sebe smatra 100-procentnim Mađarom”. On je negirao da je ikada davao antisemitske izjave ali video zapisi i pisani tragovi govore totalno drugačiju priču.
U novembru 2010. on je u intervjuu za mađarsku televiziju okrivio za velike privatizacije državne imovine nakon pada komunizma “ljude u mađarskoj političkoj eliti koji su se štitili svojom jevrejštinom”.
Govoreći u jutarnjem programu krajem 2010., on je rekao “da je problem radikalne desnica sa Jevrejima to što jevrejski glumci, umetnici i intelektualci skrnave mađarske nacionalne simbole”. Takođe se žalio na “masovnu kupovinu nekretnina u Mađarskoj sa ciljem smeštanja izraelskih državljana”.
Szegedi je u međuvremenu imao sastanak sa rabinom Slomom Kovešom, čiji roditelji su u srednjim godinama saznali za svoje jevrejsko poreklo.
“Kao rabin, moja je dužnost da primim svaku osobu koja je u kriznoj situaciji a posebno Jevrejina koji se tek suočio sa svojim nasleđem”, kaže Koveš.
Tokom tog sastanka Szegedi je uputio izvinjene zbog svojih izjava u kojima je vređao jevrejsku zajednicu i obećao da će posetiti Aušvic kako bi odao počast žrtvama tog masovnog stratišta.
