Home » AbrašMEDIA » FakOfBolan: Dok god nema profita koji će posvađati ljude, Paradiso će postojati

FakOfBolan: Dok god nema profita koji će posvađati ljude, Paradiso će postojati

Bend FakOfBolan (FOB) i festival Monte Paradiso su prošlog vikenda u Rojcu zajedno proslavili rođendan. O Puli, panku, Paradisu i FOB za AbrašMEDIA govore Šapo i Tibec.

Pripremio: Robert Jandrić (AbrašMEDIA)

Šta je sve bilo potrebno posložiti da opstanete devetnaest godina?

Šapo: Treba se naviknuti na znoj, tolerisati druge, svoje susvirače, a i u globalu. Možemo reći da smo se baš uklopili.

Tibec: Treba biti samo uporan. Upornost, kao što je ona kod sportaša, i ništa drugo. Imaš uspone i padove u životu, ako opstaneš kad je najgore i kad imaš dobru ekipu, k’o što smo mi, onda je to pobjeda.

Ekipa koja organizuje Monte Paradiso nam je u razgovorima ovih dana više puta istakla da je festival opstao i da se razvija isključivo zahvaljujući uspješno izvedenoj smjeni genercija. Mladi su preuzeli svu odgovornost, a stariji su tu samo da pomognu.

Šapo: Mi zapravo nikad nismo otišli iz punka, ali opet imali smo potrebu da se malo maknemo. Bili bi ludi da 20 godina radimo jedno te isto. Jednostavno, treba uvijek napraviti neki odmak, srediti život, srediti sve druge segmente. Lako je biti punker sa 17, ili do 21. godine. Nekad je to bila granica, otiđeš u vojsku, nakon toga se vratiš, i gotovo. Nama je ta granica bila fakultet. Nakon faksa, mi smo našli poslove. Trebali smo se malo preusmjeriti, srediti. Ali opet, kao što to biva, taj adrenalin stvaranja novog materijala vratio nas je natrag, i održao. Imali smo neke pauze da se malo saberemo, ali zadnje tri godine radimo na novom materijalu, koji bi trebao uskoro izaći. Danas smo svirali na probi četiri nove stvari, da se ljudi malo naviknu, i nadam se da im se sviđaju.

Tibec: Da se vratim na pitanje. Jezgra iz devedesetih je još uvijek, manje-više, prisutna. To što se mladi uključuju, to je evolucija i sasvim normalna stvar. To mora biti tako, jer inače je gotovo. Najjače ekipe ostale su tu.

Pula je kroz sve ove godine izbacila hrpu kvalitetnih bendova. Izdanja, split FOB/Dark Busters i Anti-otpad “Totalno sam ljut na ovaj svijet” ponudile su odličan presjek mračnih ’90-ih godina prošlog vijeka.

Šapo: Drago mi je pa si spomenuo Anti-otpad. To su naši prijatelji. Zapravo možda i najkreativnija jezgra hc-punka na ovim prostorima. Osim što su radili nekoliko albuma od Anti-otpada, sada samostalno rade i stvaraju nove albume. I Hoc, i Jule, i eto baš “Totalno sam ljut na ovaj svijet” nam je dragi primjer.

Tibec: Ima jedan vrhunski citat od Anti otpad: “Bitno je da se izraziš”. Izražavanje treba poštovati.

Pula i punk su još od kraja sedamdesetih u neraskidivoj vezi. Puležani su otvoreni i čini se da nemaju problema sa prihvatanjem različitosti.

Šapo: Nedavno je u Puli bio koncert Problema. Ovdje u prostoriji s nama sviraju Sake, bend u kojem sviraju članovi iz 80-ih, i nama posebno dragi Gola jaja, bend koji je zapravo nas inspirirao. Još uvijek idu na koncerte, još uvijek rade.

Tibec: Pula je bila vojni grad. Tu je bilo svih naroda i narodnosti, a kada je puno različitih ljudi mješaju se ideje, iznjedri se nešto pametno iz svega toga. Tako da, možda, i u tome ima nešto, bar ja tako mislim. Kada mješaš krv, uvijek postane nešto jače. Kao u Brazilu.

Iako je u prvim godinama dolazilo do raznih nesporazuma i problema, s vremenom Grad je Monte Paradiso ipak prepoznao kao važan festival i on je opstao 20 godina. Šta je po vašem mišljenju bilo presudno da festival opstane i traje?

Tibec: Upornost, istrajavanje. To je bio festival koji se finansirao sam, od upada i sl. U tome je cijela poanta priče. Dok god nema profita koji će posvađati ljude, priča može postojati. Onog trenutka kada se pojavi profit, krene ono – ti si uzeo više, ja sam uzeo manje, tu nastaje svađa i tu je kraj priče. Po ovom sistemu to funkcionira – ne dajte nam ništa, ali nas bar nemojte dirati. Tako je bilo u ’90-ima, danas se priča vjerovatno malo promijenila, i mi više nismo prisutni u tolikoj mjeri. Činjenica je da moraš ostati uporan i svoj.

Možemo li vas uskoro očekivati u Mostaru?

Šapo: Posebna je priča sa Mostarom i Monte Paradisom. Prije jedno 15-ak godina Nitkovi iz Mostara bili su ovdje, tako da smo upoznali i neke bivše članove Ženevskog dekreta, a posebno nam je drago poznanstvo sa Vedranom koji sada svira u Brkovima. Oni su ’97. godine došli sa starim mercedesom i bili su jedno sedam-osam dana. Pozdrav Mostarcima, i nadam se da ćemo se vidjeti jednom i tu kod vas.

(AbrašMEDIA)

Pročitajte još:

Maske, Monte Paradiso: Opstajemo zato što smo ostali isti, otvoreni prema ljudima i prijateljski raspoloženi

Penny Rimbaud: CRASS je bio nevjerovatno efikasna mašina

Fistra, AK 47: Bitno je direktno se obratiti publici

Daško, Red Union: „Boriti se za pravu stvar, a protiv zla, nikad nije greška“

Erik Murić – Eka, The Dissidents: Krili smo se od regrutacije, spavali pod mostovima u Kelnu…

Ženevski dekret: Lajali smo, kritikovali sistem, a nismo bili svjesni koliko nam je fino bilo u odnosu na ono što nas je čekalo

Deer In The Headlights: Banjaluci treba nezavisni prostor za koncerte

Motherpig: Finansijski neisplativ i emotivno diskutabilan projekt

Luka Marijanović: Crustalno Jasno bi trebao biti odgovor na sve ono što nas muči

Statement Of Hate: Ljudi se mrze onoliko koliko im je ekonomska situacija teška

Hobson’s Choice: Vrijednosti iza kojih čvrsto stojimo su ljubav, poštovanje i prijateljstvo

Moca i biznismeni: Socijalni protesti u BiH su najprogresivnije društveno dešavanje u zadnjih 20 godina

Zadnji popis: Sva životna iskustva oslikavaju se i u bendu

Hor bečkih šnicala: Suština je u tom šmeku drugarstva

95th Division: Zatvaranje uma i stvaranje granica nikad nije bilo dobro