Ona mama od balibanice Lidije je bila kod tete Mirje u voćarni. Lidijina mama je iskobečila oči: „Osan eura za kil tikvica?! Osan eura?!“ Teta Mirja je njoj rekla: „Ja samo prodajen, mila! Ne određivan ti ja cjene!“ Lidijina mama je dreknila: „Jebenliin osan bogova, da in jeben! Pa ta banda će nas u grob otirat!“ Teta Mirja je rekla: „A kako je tek meni! Po cili dan san među voćen i povrćen, a ne mogu si priuštit njanke jednu karotu!“ Lidijina mama je rekla: „Moja Lidija je već godinu dana na kruvu i parizeru! A odsad joj neću moć kupit ni to!“ Teta Mirja je rekla: „A oni debeli prasac iz vlade govori da ako je skupo da možemo doma sami peć kruv! Jel moš to virovat?!“ Lidijina mama je zarežala: „E znaš šta, ja ovo više ne mogu trpit! Pun mi ih je kurac!“ Teta Mirja je rekla: „I meni isto!“ Lidijina mama je okrenula se da će poć i viknila je: „Saću tin razbojnicima jebat sve po spisku!“ Teta Mirja je rekla: „Čekaj me, iden i ja sa tebon!“
Piše: Viktor Ivančić, Peščanik.net
Onaj Dinov tata je doma kod kuće sidijo za stolom i piljio je u neki papir. On je rekao: „Šta je ovo, čoviče božji?“ Dinova mama je njemu rekla: „Račun za struju! Šta se čudiš!“ Dinov tata je rekao: „Kako mi račun za struju može bit veći od plaće?“ Dinova mama je rekla: „Nemoj to mene pitat, nego pitaj onog monstruma sa dva kila gela u kosi!“ Dinov tata je pitao: „Kojeg monstruma?“ Dinova mama je rekla: „Monstruma na čelu vlade!“ Dinov tata je pitao: „Onog šta ima plaću od sedan iljada eura?“ Dinova mama je rekla: „E tog! Friga se njemu koliki mu je račun za struju! A nama će je isključit, jerbo nema šanse da ti račun platimo! Pašmo se ovu zimu grijat na šuferine i šterike!“ Dinov tata je podviknijo: „Pa šta više od nas oće ti monstrum i njegova ekipa?“ Dinova mama je rekla: „Ja mislin da oće da svi pocrkamo! To mu je idealna kombinacija – on na vlasti, a narod na groblju!“ Dinov tata je dreknijo: „E znaš šta, ja ovo više ne mogu trpit! Pun mi ih je kurac!“ Onda je on skočijo i odjurijo je prema vratima. Dinova mama je rekla: „Čekaj me, iden i ja sa tebon!“
Ona učiteljica Smilja je bila u zbornici. Ona je ćakulala sa onom učom Lucijom od bekavaca. Uča Smilja je rekla: „Jesi vidila bolesnika, molinte lipo? Izvadija lola lipo pištolj i puca kroz ponistru od auta! I plus se snima!“ Učiteljica Lucija je rekla: „Gospodin ministar, čoviče! Đikan na kvadrat!“ Uča Smilja je rekla: „A posli se čude kad se dica ugledaju na njih, pa dolaze u školu sa pištoljima, nožima i kalašnjikovima!“ Uča Lucija je rekla: „I ko će najebat? Učiteljice i školsko osoblje, razumi se! Jesi vidila onog podvornika Jeru? Svi misle da se udeblja, a čovik nosi pancirku ispod košulje! Usra se ka grlica!“ Uča Smilja je rekla: „Nemoj mi ništa govorit! Ja u razred ulazin na prstima! A onog Robija i Dina ne smin njanci pogledat, kamoli ih štagod pitat! Ne bi se čudila da su naoružani do zuba!“ Uča Lucija je rekla: „Ma kakvi! Dica vide kako ministri krehaju, pa šta ne bi i oni!“ Uča Smilja je rekla: „A je! U normalnin zemljama se država bori protiv mafije, a u Hrvackoj mafija vodi državu!“ Uča Lucija je rekla: „Al zato učiteljice imaju plaće da ne mogu platit ni režije! A idu na posal ka na ratište!“ Uča Smilja je rekla: „E znaš šta, ja ovo više ne mogu trpit! Pun mi ih je kurac!“ Onda je ona zalaufala se prema vratima od zbornice. Uča Lucija je rekla: „Čekaj me, iden i ja za tebon!“
Onaj Kragić sa trećeg je sidijo isprid televizije i gledao je dnevnik. Barba na dnevniku je govorijo: „Moja vlada je maksimalno podigla standard hrvackih građana! Bruto društveni proizvod stalno raste…“ Kragić je poskočijo u hotelji: „Ma jeben te u bruto društvenu ćunku laživu! Jel ti čuješ, ženo, šta ovi kremple brabonja?“ Kragićka je rekla: „Drobi isto šta i svaki dan! Odnosno svaku uru!“ Kragić je rekao: „Kako god šteknen televiziju, tako on iskoči iz nje!“ Kragićka je rekla: „Zato šta je to Hateve! A Hateve je kućanski aparat za pranje mozga!“ Kragić je rekao: „Pa jel ovo Sjeverna Koreja, za majku božju? Di je tu sloboda medija?“ Kragićka je rekla: „Šta se slobode medija tiče, slobodan si jedino da stisneš crveni botun na daljinskom i krempli začepiš labrnju! Al nije sigurno da neće progovorit na usisivač ili peglu!“ Kragić je skočijo na noge i viknijo je: „E znaš šta, ja ovo više ne mogu trpit! Pun mi ih je kurac!“ Onda je on opalijo trk prema vratima. Kragićka je doviknila: „Čekaj me, iden i ja za tebon!“
Ona Teicina mama je bila u bolnici sa Teicinim didom. U čekaoni se skupilo masu rulje. Onda je sestra na šalteru Teicinoj mami rekla: „Evo, imate zakazan pregled za osmi siječnja!“ Teicina mama je pitala: „Kako će mi ćaća na pregled osmi siječnja kad je sad već dvadeseti?“ Sestra je rekla: „Osmi siječnja dogodine, gospojo!“ Teicina mama je cijuknila: „Srceliti irudovo! Pa to je za godinu dana!“ Sestra je rekla: „Tako je, gospojo!“ Teicina mama je podviknila: „Pa otac bi mi dotad moga umrit!“ Sestra je rekla: „Nisan van ja izmislila liste čekanja, gospojo! Ja san samo glupa sestra na šalteru!“ Onda je Teicina mama se razdrevila: „Pa koja je ovo banditska država, jarče pasu!? Namjerno ubiva svoje građane!“ Rulja u čekaoni su klimali sa glavušama. Sestra je navukla staklo na šalteru. Onda je Teicin dida dignijo štap i podviknijo je: „Ako ću ionako umrit dok čekan na listi čekanja, bolje je da dan život za slobodu! Ne mogu ovo više trpit! Pun mi ih je kurac!“ Onda je on zapičijo prema vratima. Onda je jedna teta iz čekaone gibala za njim i rekla je: „I meni!“ Druga je rekla: „I meni!“ Treći je rekao: „I meni!“ Četvrti je rekao: „I meni!“…
Ja i moj dida smo šetali rivom kraj trajektne. Prema nama je išla kolona od miljon svita. Oni su mavali sa šakama i drečali su: „Doli vlada!… Doli banda razbojnička!… Jedite govna!… Narod vas je izabra, narod će vas i srušit!“ Plus su mavali sa tramsparemtima. Na tramsparemtima je pisalo: „Smrt vladajućoj mafiji!… Ostavka! Ostavka!!!… Oćemo kruva i slobode!… Skini nan se s vrata, majmune!… Dosta nan je vašeg zuluma i lupeštine!“ Ja sam dida pitao: „Koja je ovo ekipa, dida?“ Dida je rekao: „To su ti raspižđeni građani, unukiću! Dogulila in je pokvarena vlast, pa sad oće da sruše strahovladu i tiraniju! Bereš?“ Ja sam rekao: „Berem!“ Dida je rekao: „Aj fala ti dragi bože da su se i Hrvati konačno probudili! Ima bit da in je baš dobro privršilo miru!“ Ja sam pitao: „Zašto kažeš konačno, dida?“ Dida je rekao: „Zato jer pošto su Hrvati poznati ka šotokucini! Pri bi krepali, nego se pobunili protiv vlasti… Al sad su, za pošteno reć, skroz lipo živnili! Jedino ne znan oćel in svi ovi tramsparemti stat u portapak!“ Ja sam pitao: „Kakvi portapak? Pa di idu?“ Dida je rekao: „U autobus za Beograd!“
Robi K. (IIIa)