Trampova unutrašnja i spoljna politika – od pokušaja puča pre pet godina, preko upada u Venecuelu prošlog vikenda, do novih pretnji Kubi, Kolumbiji i Grenlandu – potkopavaju unutrašnje i međunarodno pravo. Ali to nije sve. Ugrožavaju ono što podrazumevamo pod civilizacijom.
Piše: Robert Reich, The Guardian
Prevela: Milica Jovanović, Peščanik.net
Moralna svrha civilizovanog društva je da spreči jače da napadaju i eksploatišu slabije. U suprotnom, bili bismo trajno uvučeni u surov rat u kom bi samo najsposobniji i najmoćniji mogli da prežive.
Ovaj princip leži u središtu osnivačkih dokumenata Amerike – Deklaracije o nezavisnosti, Ustava i Povelje o pravima. Takođe je suština posleratnog međunarodnog poretka koji su Sjedinjene Države promovisale, uključujući i Povelju UN-a, sa naglaskom na multilateralizam, demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona.
Ali to je fragilan princip, koji olako krši svako ko hoće da zloupotrebi svoju moć. Očuvanje tog principa podrazumeva da moćni imaju dovoljno integriteta da se uzdrže od kratkoročnih pobeda, a da ih mi ostali pozovemo na odgovornost ukoliko se ne uzdrže.
Svaki put kada bogatiji i moćniji – ljudi, korporacije ili države – napadnu i eksploatišu slabije, tkanje civilizacije počinje da se kida. Ako se takva agresija ne obuzda, tkanje se raspada. Ako se ne zaustavi, svet se obrušava u haos i rat. Već se dešavalo.
Živimo u društvu i svetu koji su obeleženi nejednakostima. Koncentracija političke i ekonomske moći veća je nego ikada pre. To podstiče moćne da eksploatišu slabije jer se osećaju svemoćnima.
Bogatstvo Ilona Maska, Džefa Bezosa, Marka Zakerberga, Larija Elisona, Čarlsa Koha i šačice drugih gotovo je nepojmljivo. Uticaj velikih tehnoloških i naftnih kompanija i najvećih vazduhoplovnih i odbrambenih korporacija proteže se na veći deo sveta. Veštačka inteligencija će verovatno još više centralizovati bogatstvo i moć. Destruktivna moć Sjedinjenih Država, Kine i Rusije nema pandana u ljudskoj istoriji.
Zahvaljujući kukavičkim republikancima u Kongresu i poslušnoj većini u Vrhovnom sudu, Tramp je pretvorio predsedničku funkciju u najmoćniju i najneodgovorniju instancu vrhovne vlasti u američkoj istoriji.
Sve to zajedno je zabrinjavajući trend. Postoji direktna veza između Trampovog pokušaja puča pre pet godina sa hvatanjem Nikolasa Madura prošlog vikenda. Oba slučaja su primer bezakonja. Oba su zasnovana na oholosti svemoći. Ta ista linija povezuje Trampove aktuelne pretnje Kubi, Kolumbiji i Grenlandu.
Slično važi i za Putinov rat protiv Ukrajine. Za Sijeve pretnje Tajvanu. Za globalni pljačkaški pohod velikih tehnoloških i naftnih kompanija. Za ruske, kineske i američke oligarhe koji su spojili javnu moć sa ličnim bogatstvom. Ali vladavina prava se ne može zasnivati na neograničenoj moći. Takva moć vodi u nestabilnosti, previranja i rat.
Istorija pokazuje da zakoni i norme koji su smišljeni da ograniče moćne, takođe služe za njihovu zaštitu. Bez takvih ograničenja, njihova nezasita želja za još više moći i bogatstva na kraju će ih srušiti – zajedno sa njihovim korporacijama, nacijama ili carstvima. Uz rizik od svetskog rata.
Trampovo drsko bezakonje godinama će proganjati Ameriku, svet – i civilizaciju.
Autor je bivši američki ministar rada, profesor javne uprave u penziji Univerziteta u Berkliju.