Književni žanrovi se sve češće i češće prepliću. Poezija se piše poput proznog teksta, prozni često postaju poezija, a granicu je sve teže odrediti. I ne treba. Tekstu i kreativnosti i talentu u prstima treba dati slobodu. Istina, valja ponekad i poneki urednik da toj slobodi ulašti krila. A kako je kad se u sve umeša muzika? O tome smo u 217. KUPEK-u pričali sa Anom Avramov i Ognjenkom Lakićević, dvema sjajnim muzičarkama i autorkama pesama za svoje bendove.
Da li je muzika opterećavajuća ili olakšavajuća okolnost? Kako članovi benda gledaju na pesme koje, u ovom slučaju Ana i Ognjenka, napišu i, ono čuveno, ide li prvo muzika pa pesma ili obrnuto? Verujemo da se slučajevi razlikuju i zavise od individua, ali to, priznaćemo i nije bitno toliko. Bitan je konačan efekat, a on je u oba slučaja poezija oivčena muzikom, pa samim tim i dodatno ulepšana.
Ritam je određuje, pa možemo reći da su nam Ana i Ognjenka, ali i brojni drugi muzičari-pesnici možda čak i zatvorili vrata da sami u glavi čujemo muziku uz stihove koje napišu.
Koliko u ovoj vrsti bavljenja poezijom postoji mogućnost mimikrije? Može li se u njihovom slučaju uopšte pričati o tome ili je reč o sirovom, a nekad i surovom ogoljavanju?
I da ne bude sve u pukom filozofiranju, porazgovarali smo sa Anom o albumu, prvencu koji ovih dana izlazi, a neke od pesama možete premijerno poslušati i u ovom 217. KUPEK-u. Ana će album promovisati od 15. 11, prvo u Beogradu, pa Mostaru, Sarajevu…I za svaki od tih nastupa poklanjamo vam dve karte. Vaše je samo da se javite na naš mail thekupek@gmail.com.
A što se tiče Ognjenke i Autoparka? Čekamo tradicionalni novogodišnji singl i 20 godina od nastanka benda. Malo li je?
KUPEK #217 možete poslušati na: