Moj dida i njegov frend barba Tonino su skupa išli u likara na pregled. Oni dva su sidili u hodniku isprid ambulante i čekali su red za uć. Barba Tonino je čitao novine. Moj dida je čistijo nokte sa štikadentom. Onda je barba Tonino rekao: „A gospe ti blažene, oćel više srušit ovu škovacu?“ Dida je njega pitao: „Koju škovacu?“ Barba Tonino je rekao: „Kako koju? Pa Vučića!“ Dida je dignijo livu ombrvu prema barba Toninu. Onda je on njega pitao: „Pa šta se tebi jebe za Vučića?“ Barba Tonino je rekao: „Kako šta mi se jebe? Pa to je najgori satrap i tiranin, čoviče!“ Dida je rekao: „A je, to znam…“ Barba Tonino je nastavijo: „Uveja je tešku strahovladu! Okupira je medije, proglasija se maltene kraljem, svako malo njegovi batinaši nacipaju nekog iz opozicije, još samo fali da krene masovno hapsit! Mali miljon Srba je izašlo na ulicu i traži ostavku jerbo in ga je više prepun kurac! Jedva čekan da ta pantagana padne!“ Dida je rekao: „Ma dobro, znan ja da je Vučić škovaca na kvadrat, to mi je tuto kjaro… Al ne berem šta se ti toliko pališ! Bilo bi ti masu bolje da navijaš da Hrvati sjebu ovu našu pantaganu!“ Barba Tonino je zakolutačijo sa očima: „Daj, molinte lipo, Hrvati da će nekog srušit… Jesil to, majketi, ikad doživija?“ Dida je počeškao se po ćiverici i rekao je: „A je, jebate, dobro govoriš… Hrvati ne bi izašli protestirat na ulicu ni da in daš svakom po sto kuna!“ Barba Tonino je rekao: „Ma kakvi, čoviče, Hrvati su najpičkastiji narod šta ga je bog izmislija, viruj ti meni! Nema tog satrapa šta će u njima probudit mrvu revolta!“ Dida je rekao: „A je, jebate, stalno su in pune gaće… Koji god razbojnik ih uzme gazit, Hrvatima je uvik dobro! Moš ih satrat na mrtvo ime, a oni će uvik klimat glavom i govorit prosim lepo!“ Barba Tonino je rekao: „Kad bi tirani mogli birat narod, umisto šta narod bira tirane, svaki bi izabra Hrvate da nad njima vlada! Reka bi: E, super, ovima se mogu posrat na glavu, a oni će junački nastavit trpit i činit kuco! Mogu bit miran čovik!“ Dida je rekao: „Eeee, šta bi Vučić da da mu je umisto u Srbiji vladat u Hrvackoj! Reka bi: Ovo je, ljudi, raj na zemlji! Ja ka diktator od formata uopće ne mogu smislit takve strahote šta ih ovi divni narod neće šutke podnit!“ Barba Tonino je rekao: „Ma nema govora, čoviče, Hrvati su olimpijski šampioni u pizdunstvu…“ Dida je rekao: „Šotokucini kakve svit nije vidija…“ Barba Tonino je rekao: „Kućna posluga Marije Terezije…“ Dida je rekao: „Bečki konjušari…“ Onda je barba Tonino rekao: „E viš, zato bi ja volija da Vučić padne! Možda bi to Hrvate moglo malo trgnit! Možda bi se to, pošto je u najbližen susidstvu, moglo proširit ka neki virus! Bereš?“ Dida je pitao: „Računaš da bi rušenje diktatora moglo bit zarazno?“ Barba Tonino je rekao: „A ko zna, čoviče! Možda bi Hrvati rekli: Vidiš, jebate led, ako su Srbi uspili srušit seronju Vučića, možda bi i mi mogli onog našeg govnara… onog… onog… kako se ono zove…“ Dida je rekao: „Ma znan, oni… oni… ajme ne mogu mu se sad sitit imena… oni…“ Barba Tonino je rekao: „Ma ni ja, jebemu sveca, onaj… onaj… a navr mi je jezika, jarče pasu…“ Dida je rekao: „Ma i meni, oni… bože moj, oni… a sad san ga ima u glavi…“ Barba Tonino je rekao: „Ma i ja, čekaj kako se ono zove… zove se, zove se… a u pizdu materinu šta ne volin kad se ovako zablokiram…“ Dida je rekao: „Skroz mi je navr jezika, čoviče… onaj… onaj…“ Samo onda je sestra otvorila vrata od ambulante i rekla je: „Sljedeći!“ Barba Tonino je didi rekao: „Aj ti prvi, tebi je lošija memorija!“
Moj dida je u ambulanti sidijo prikoputa doktora. Doktor je njega pitao: „I? Kakva je situacija sa zdravljem?“ Dida je rekao: „ A ono, neloše, malo se brzo uspušen kad iden uzbrdo, plus me žiga u livom kolinu, plus me škina ujutro rastura, plus pišam štroloćavo, ja bi reka da je to od prostate, plus me želudac kolje na šufiganu spizu, plus mi se sve zamanta kad se naglo sagnen…“ Doktor je rekao: „Ma dobro, to je sve normalno za vaše godine! A jel ima problema sa demencijom?“ Dida je pitao: „Kakvom demencijom?“ Doktor je rekao: „Pa ono, jel van se desi da zaboravite ugasit špaher? Ili zaključat kuću? Ili da van bičve ostanu na tiramolu misec i po dana?… Il da se ne možete sitit kako se zove presjednik vlade?“ Dida je rekao: „Ja da ću ostavit upaljen špaher? Nema šanse, čoviče! Mozak mi radi dvista na sat!“ Doktor je rekao: „Aj, to je dobro…“ Dida je rekao: „Moga bi ti sad iz glave izrecitirat cilu legendarnu Ivićevu momčad Hajduka! Mešković, Džoni, Rožić, Peruzović, Holcer, Buljan, Žungul, Mužinić, Oblak, Jerković i Šurjak! A? Šta kažeš?“ Doktor je rekao: „A ko je presjednik vlade?“ Dida je počeškao se po glavuši i rekao je: „Oni… oni…“ Doktor je pitao: „Koji oni?“ Dida je rekao: „Oni šta bi ga tribalo rušit ka Vučića!“ Doktor je raširijo ruke i rekao je: „Ma dajte, molinvas lipo, Hrvati da će poć nekog rušit, nemojte me činit smijat… Jestel to ikad u životu doživili?“ Dida je rekao: „A je, jebate, dobro govoriš…“ Doktor je rekao: „Kad je Hrvatima loše u životu, oni odu u likara da vide šta sa njima nije u redu, umisto da izađu na ulicu i traže ostavku kurbinog sina! Ne samo da ne žele rušit krvopiju šta ih tlači, nego ne znaju ni kako se zove!“ Dida je rekao: „Skroz se slažen! To je tunjava raca…“ Doktor je rekao: „Kad bi tirani mogli birat narod, umisto šta narod bira tirane, svaki bi izabra Hrvate ka mušterije!“ Dida je rekao: „Je, čoviče, to san baš i ja malopri diskutira sa Toninom…“ Doktor je rekao: „Ja da san na Vučićevom mistu, ne bi se majkemi uopće maltretira sa Srbima! Nego bi ih skroz odjeba, pa onda dobro naštreba hrvacki jezik i doša ovde živit i radit!“ Dida je pogledao u doktora sa zbunjozom. Doktor je rekao: „Makar kao lekar!“
Robi K. (IIIa)