Govor koji je autor trebalo da održi u petak, 12. aprila, na Palestinskom kongresu u Berlinu. Kongres je pre početka rasturila nemačka policija. Pošto je govor objavljen na portalu DiEM25, Varufakisu je zabranjen ulazak u Nemačku, kao i bilo kakav politički rad u toj zemlji, uključujući i obraćanje na skupovima preko onlajn servisa.
Piše: Yanis Varoufakis, DiEM25
Prevela: Milica Jovanović, Peščanik.net
Čestitam vam i od srca se zahvaljujem što ste se okupili ovde, uprkos pretnjama, uprkos policijskoj blokadi ispred, uprkos većini nemačkih medija, uprkos nemačkoj državi, uprkos nemačkom političkom sistemu koji vas demonizuje što ste došli.
„Zašto Palestinski kongres, gospodine Varufakis?“ pitao me je nedavno jedan nemački novinar. Zato što, kako je Hanan Asravi jednom rekao, „ne možemo da se uzdamo da će nam ućutkani ispričati o svom stradanju“.
Danas je nažalost Asravijev razlog još jači: zato što ne možemo da se uzdamo da će nam ućutkani, masakrirani i gladni ispričati o masakrima i gladi.
Postoji još jedan razlog: zato što su ponosni, pristojni ljudi, građani Nemačke, povedeni opasnim putem u bezdušno društvo time što su dovode u vezu sa još jednim genocidom koji se vrši u njihovo ime, uz njihovo saučesništvo.
Ja nisam ni Jevrejin ni Palestinac. Ali sam izuzetno ponosan što sam ovde među Jevrejima i Palestincima – da svoj glas za mir i univerzalna ljudska prava spojim sa jevrejskim glasovima za mir i univerzalna ljudska prava, sa palestinskim glasovima za mir i univerzalna ljudska prava. Biti zajedno, ovde, danas, dokaz je da suživot nije samo moguć – već da je tu!
„Zašto ne Jevrejski kongres, gospodine Varufakis?“ upitao me je isti nemački novinar, misleći da je mudar. Rado sam dočekao njegovo pitanje.
Jer ako je i jedan Jevrejin ugrožen, bilo gde, samo zato što je Jevrejin, ja ću nositi Davidovu zvezdu na reveru i ponudiću svoju solidarnost – bez obzira na cenu, šta god da treba.
Da bude jasno: da su Jevreji bili napadnuti, bilo gde u svetu, ja bih vodio kampanju za Jevrejski kongres na kom bismo ozvaničili našu solidarnost.
Tako i kada su Palestinci masakrirani zato što su Palestinci – pod dogmom da ako su mrtvi onda mora da su Hamasovci – ja ću nositi svoju kefiju i ponudiću svoju solidarnost bez obzira na cenu, šta god da treba.
Univerzalna ljudska prava su ili univerzalna ili ne znače ništa.
Sa tim na umu, na pitanje nemačkog novinara ponudio sam nekoliko svojih:
– Da li se dva miliona izraelskih Jevreja, koji su pre 80 godina izbačeni iz svojih domova i odvedeni u zatvor na otvorenom, i dalje drže u tom zatvoru na otvorenom, bez pristupa spoljašnjem svetu, sa minimalnom količinom hrane i vode, bez šanse za normalan život i uz povremeno bombardovanje? Ne.
– Da li okupaciona vojska namerno izgladnjuje izraelske Jevreje, dok se njihova deca grče na podu i vrište od gladi? Ne.
– Da li na hiljade ranjene jevrejske dece bez preživelih roditelja, puze kroz ruševine onoga što su nekada bili njihovi domovi? Ne.
– Da li izraelske Jevreje danas bombarduju najsofisticiraniji avioni i bombe na svetu? Ne.
– Da li izraelski Jevreji doživljavaju potpuni ekocid ono malo zemlje koju još uvek mogu da nazovu svojom, gde nijedno drvo ne preostane za malo hlada ili plodova? Ne.
– Da li izraelsku jevrejsku decu danas ubijaju snajperisti po naređenju države članice UN? Ne.
– Da li naoružane bande danas isteruju izraelske Jevreje iz njihovih domova? Ne.
– Da li se Izrael danas bori za svoje postojanje? Ne.
Da je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, danas bih učestvovao na Jevrejskom kongresu solidarnosti.
Prijatelji,
Danas bismo voleli da sa ljudima koji misle drugačije od nas vodimo pristojnu, demokratsku debatu uz međusobno poštovanje, o tome kako doneti mir i univerzalna ljudska prava za sve, Jevreje i Palestince, beduine i hrišćane, od reke Jordana do Sredozemnog mora.
Nažalost, čitav nemački politički sistem je odlučio da to ne dozvoli. U svojoj zajedničkoj izjavi, članovi ne samo vladajuće koalicije, već i SPD-a, Zelenih i, što je neverovatno, dvoje lidera Levice, udružili su snage kako bi se postarali da se takva civilizovana debata, u kojoj možemo prihvatljivo ne prihvatati drugačiji stav, nikada ne desi u Nemačkoj.
Njima poručujem: Hoćete da nas ućutkate. Da nas zabranite. Da nas demonizujete. Da nas optužujete. Ne ostavljate nam, dakle, drugog izbora nego da svojim optužbama odgovorimo na vaše optužbe. Vi ste tako izabrali. Ne mi.
– Optužujete nas za antisemitsku mržnju.
Mi optužujemo vas da ste najbolji prijatelj antisemita tako što izjednačavate pravo Izraela da čini ratne zločine sa pravom izraelskih Jevreja da se brane.
– Optužujete nas da podržavamo terorizam.
Mi optužujemo vas da izjednačavate legitimni otpor državi aparthejda sa zverstvima nad civilima koje uvek osuđujem, ko god da ih počini – Palestinci, jevrejski naseljenici, moja porodica, bilo ko.
Mi optužujemo vas da ne prepoznajete dužnost ljudi iz Gaze da sruše zid zatvora na otvorenom, u kojem su zarobljeni već 80 godina – i da izjednačavate sa terorizmom taj čin rušenja zida srama, koji se ne može braniti kao što se ni Berlinski zid nije mogao braniti.
– Optužujete nas da umanjujemo Hamasov teror 7. oktobra.
Mi optužujemo vas da umanjujete 80 godina izraelskog etničkog čišćenja Palestinaca i podizanja oklopnog sistema aparthejda širom Izraela-Palestine.
Mi optužujemo vas da umanjujete Netanjahuovu dugoročnu podršku Hamasu kao sredstvu za uništavanje rešenja sa dve države za koje tvrdite da ga podržavate.
Mi optužujemo vas da umanjujete teror bez presedana koji je izraelska vojska pokrenula protiv ljudi u Gazi, Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu.
– Optužujete organizatore današnjeg Kongresa da nas, citiram, „ne interesuje da razgovaramo o mogućnostima mirnog suživota na Bliskom istoku u pozadini rata u Gazi“. Da li ste ozbiljni? Jeste li poludeli?
Mi optužujemo vas da podržavate nemačku državu koja je, posle Sjedinjenih Država, najveći snabdevač oružja koje Netanjahuova vlada koristi za masakr Palestinaca kao deo velikog plana da se rešenje sa dve države i miran suživot Jevreja i Palestinaca učine nemogućim.
Mi optužujemo vas da nikada niste odgovorili na goruće pitanje na koje svaki Nemac mora da odgovori: Koliko palestinske krvi mora da se prolije pre nego što se ispere vaša, opravdana, krivica za Holokaust?
Da budemo jasni: mi smo ovde, u Berlinu, sa našim Palestinskim kongresom jer, za razliku od nemačkog političkog sistema i nemačkih medija, osuđujemo genocid i ratne zločine bez obzira ko ih čini. Zato što se protivimo aparthejdu u Izraelu-Palestini, bez obzira ko ima prednost – baš kao što smo se protivili aparthejdu na američkom jugu ili u Južnoj Africi. Zato što se zalažemo za univerzalna ljudska prava, slobodu i jednakost među Jevrejima, Palestincima, beduinima i hrišćanima u drevnoj palestinskoj zemlji.
I da budemo još jasniji po pitanjima, i legitimnim i zlonamernim, na koja uvek moramo biti spremni da odgovorimo:
Da li osuđujem zločine Hamasa?
Osuđujem svaki zločin, ko god da je počinilac ili žrtva. Ne osuđujem oružani otpor sistemu aparthejda koji je osmišljen kao deo sporog, ali neumoljivog programa etničkog čišćenja. Drugim rečima, osuđujem svaki napad na civile, dok istovremeno slavim svakog ko rizikuje život da bi srušio zid.
Zar Izrael nije u ratu za samu egzistenciju?
Ne, nije. Izrael je nuklearna država sa tehnološki možda najnaprednijom vojskom na svetu i čitavom američkom vojnom mašinerijom koja joj čuva leđa. Ne postoji simetrija sa Hamasom, grupom koja može da nanese ozbiljnu štetu Izraelcima, ali koja nema nikakav kapacitet da porazi izraelsku vojsku, pa čak ni da spreči Izrael da i dalje sprovodi spori genocid nad Palestincima pod aparthejdom koji je uspostavljen uz dugogodišnju podršku SAD i EU.
Nisu li Izraelci opravdano uplašeni da Hamas želi da ih istrebi?
Naravno da jesu! Jevreji su pretrpeli Holokaust kojem su prethodili pogromi i duboko ukorenjeni antisemitizam koji je vekovima prožimao Evropu i Ameriku. Naravno da će Izraelci živeti u strahu od novog pogroma ako izraelska vojska popusti. Međutim, time što nameće aparthejd svojim susedima, time što ih tretira kao podljude, izraelska država potpiruje žar antisemitizma, podstiče one Palestince i Izraelce koji žele da unište jedni druge i, na kraju, doprinosi užasnoj nesigurnosti koja obuzima Jevreje u Izraelu i dijaspori. Aparthejd protiv Palestinaca je najgora samoodbrana Izraelaca.
Šta je sa antisemitizmom?
To je uvek jasna i prisutna opasnost. I mora biti iskorenjena, posebno u redovima globalne levice i među Palestincima koji se bore za palestinske građanske slobode – širom sveta.
Zašto Palestinci ne ostvaruju svoje ciljeve mirnim sredstvima?
Radili su to. PLO je priznao Izrael i odrekao se oružane borbe. I šta su dobili za to? Apsolutno poniženje i sistematsko etničko čišćenje. To je porodilo Hamas i podiglo ga u očima mnogih Palestinaca kao jedinu alternativu sporom genocidu pod izraelskim aparthejdom.
Šta sada treba učiniti? Šta bi moglo doneti mir Izraelu-Palestini?
– Momentalni prekid vatre.
– Oslobađanje svih talaca: onih koje drži Hamas i hiljade ljudi koje drži Izrael.
– Mirovni proces, pod pokroviteljstvom UN, sa podrškom obavezivanja međunarodne zajednice da okonča aparthejd i obezbedi jednake građanske slobode za sve.
– O tome šta će zameniti aparthejd, odlučiće Izraelci i Palestinci izborom između rešenja sa dve države ili jedinstvene federalne sekularne države.
Prijatelji,
Ovde smo jer je osveta lenji oblik tuge.
Ovde smo da pozovemo ne na osvetu, već na mir i suživot širom Izraela i Palestine.
Ovde smo da poručimo nemačkim demokratama, uključujući naše bivše drugove iz Levice, da se predugo sramote – da se zlom ne ispravlja zlo – da time što će pustiti Izrael da prođe sa ratnim zločinima neće olakšati nasleđe nemačkih zločina nad jevrejskim narodom.
Pored današnjeg Kongresa, imamo dužnost da promenimo razgovor u Nemačkoj. Dužni smo da ubedimo ogromnu većinu pristojnih Nemaca da su univerzalna ljudska prava ono što je važno. Da „nikad više“ znači – nikad više. Za bilo koga, za Jevreje, Palestince, Ukrajince, Ruse, Jemence, Sudance, Ruanđane – za svakoga, bilo gde.
U tom kontekstu, sa zadovoljstvom mogu da najavim da će se MERA25, nemačka politička partija iz pokreta DiEM25, naći na glasačkom listiću na izborima za Evropski parlament u junu – za nju mogu da glasaju nemački humanisti koji žude za poslanikom Evropskog parlamenta koji predstavlja Nemačku i proziva EU za saučesništvo u genocidu – saučesništvo koje je najveći evropski poklon antisemitima u Evropi i šire.
Pozdravljam vas sve i pozivam vas da nikada ne zaboravimo da niko od nas nije slobodan ako je jedan od nas u okovima.