Mama je za stolom u kužini pokrila facu sa rukama i krivila se tuta forca. Ona je plakala ka kišna godina. Ja sam njoj rekao: „Ma daj nemoj, mamac, pa to mi je tek drugi as iz hrvackog…“ Mama je samo dalje krivila se i rekla je: „Umukni gubo gubavaaa… Miči mi se sa očijuuu… U grob ćeš me otirat, nesrićooo… Nema meni druge nego nabavit konop i obisit seee…“ Ja sam njoj rekao: „Ma daj, pliz, mamac… Pa nije as iz hrvackog razlog za takvu dramu! Ispraviću ja to…“ Mama je drevila se turbo dizel i rekla je: „Ispravićeš ti moj klinac… Ti nikad ništa ne ispraviš, nego stalno sve kvariš… Život si mi razjeba, zviri jedna mala… Mladu si me sahranija, beštijo jedna, biž mi ća sa očiju!“ Ja sam rekao: „Ma daj nemoj, mamac…“ Samo onda je tata uletijo: „Rekla ti je da umukneš, pantagano! Aj mrš u sobu dok ti nisan zavida peščurinu!“ Ja sam u roku odma odskočijo od stola da me tata ne dokači. Onda sam otpičijo prema svojoj sobi. Tata je nanišanijo kažimprst prema meni i rekao je: „I upitaj se malo zašto ti mater nonstop plače!“
Piše Viktor Ivančić, Peščanik.net
Ja sam u svojoj sobi sijo na rub od kreveta. Na rubu od kreveta sam ja grickao usnu i čupkao sam zanokticu. Onda sam ja zapiljio se u vitrinu. Na staklu od vitrine je vidila se moja tunjava faca. Ja sam pitao: „Zašto mi mater nonstop plače?“ Ja sam rekao: „Zašto to mene pitaš?“ Ja sam rekao: „Pa tata mi je reka da se pitam!“ Ja sam rekao: „Tati bi bilo bolje da sebe pita zašto ostavlja šporke bičve na podu od banja!“ Ja sam pitao: „Kakve veze imaju tatine šporke bičve sa tin šta mama nonstop plače?“ Ja sam rekao: „Zato šta mama ispali na ganglije šta mora stalno za tatom skupljat šporke bičve i druge gadarije! Mama u sebi pini jerbo se tata prema njoj ponaša ka da je zadnja štraca! A onda udre plakat kad ja dobijen asa iz hrvackog! Moš mislit!“ Ja sam rekao: „Ja san dobija asa iz hrvackog!“ Ja sam rekao: „Dobro, isti kua! A da ne pričan koliko mu je puta rekla da ne piša po pločicama izvan školjke!“ Ja sam rekao: „I meni je rekla da ne pišam po pločicama!“ Ja sam rekao: „Ali tata ispiša puno više, jer pošto je on odrasli! I plus toga gasi čike u pitaru od đirana! I plus toga kad su mu masni prsti od masla ili paštete, onda ih obriše o naslon od hotelje!“ Ja sam rekao: „A onda mama udre plakat kad ja dobijen asa iz hrvackog! Moš mislit! Niko zdrav ne ide plakat kad mu sin dobije asa iz hrvackog!“ Ja sam rekao: „To ti kažen, čoviče! Mama pina na tatu, a švogaje se na meni! A da i ne spominjen situaciju u zemlji i te stvari!“ Ja sam pitao: „Kakve veze ima situacija u zemlji sa tin šta mama nonstop plače?“ Ja sam rekao: „Kako kakve? Pa jesi je ikad vidija da gleda one face iz vlade na dnevniku i kaže kako nan je ta banda uništila život?“ Ja sam rekao: „Vidija san je sto puta!“ Ja sam podviknijo: „Pa šta koji klinac ne plače na dnevniku?! A? Nego udre ronit suze kad ja dobijen asa iz hrvackog! Moš mislit!“ Ja sam rekao: „Ili kad joj je šef u firmi prošli misec skresa plaću za dvajs posto! Jel se sićaš?“ Ja sam rekao: „Kako se ne bi sića! Režala je da mu jebe sve živo i neživo!“ Ja sam rekao: „E, ali nije se udrila drevit i cmoljit! I govorit da će si kupit konop za obisit se!“ Ja sam rekao: „Mamu svi tlače i gaze, čoviče! I tata, i šef, i vlada, i mesar šta joj ne da goveđi mulam na dug! Cili svit joj je lega na grbaču, a ona to kupi u prsi, i kupi, i kupi, i kupi, sve dok joj sin ne naleti na volej!“ Ja sam rekao: „Da ja koji put ne dobijen asa iz hrvackog, mater mi se ne bi pošteno ni isplakala! Njoj moja negativna ocjena uleti ka žednom boca ladne narančade!“ Ja sam rekao: „Dica služe roditeljima za švogavanje, brale! To ti je amen!“ Ja sam rekao: „Mislin, moga bi ja koji put dobit i duju iz hrvackog, neš ti nauke, al računan, bolje da popijen asa da mi mater ima neki ventil! Pa pukniće ka cvrčak ako se ne isplače!“ Ja sam rekao: „Igzaktli! Svaki put kad skupin asa iz hrvackog tribalo bi mi platit barenko sto kuna šta pružan roditeljima psihološku pomoć!“ Ja sam rekao: „Ma kurac će ti oni platit! Samo te oni šporkaćun šta piša po pločicama može mršnit u sobu i reć ti da se upitaš zašto mama plače!“ Ja sam pitao: „Šta mu to uopće znači, jebate? Da ideš pričat sa sobom i pitat se ovo ili ono?“ Ja sam rekao: „Oni bi tili da se mi dva pokaramo, brale! Eto šta znači!“ Ja sam rekao: „To se i meni čini! Tili bi se nas dva popičkaramo! Možda i da se pocipamo, da nas oni ne moraju tamburat! E pa litl tumorou, ekipa!“ Ja sam rekao: „Trista posto si u pravu! Oni bi najrađe da se Robi i Robi pokolju ka da su ustaša i četnik! Malo morgen!“ Ja sam rekao: „Tačno tako! To in je taktika – zavadi pa vladaj!“ Ja sam rekao: „Ne kaže se tačno nego točno!“ Ja sam sa lakšim ošamutom zableušijo se u staklo od vitrine. Onda sam ja pitao: „Ko kaže da se kaže točno?“ Ja sam rekao: „Ja kažen!“ Ja sam rekao: „A ja kažen da se kaže tačno!“ Ja sam rekao: „Al ispravno je točno!“ Ja sam rekao: „Nije nego tačno!“ Ja sam rekao: „Normalno daš fasovat asa iz hrvackog ako govoriš tačno, glupsone!“ Ja sam pitao: „Zašto bi bilo normalno da popijen asa ako govorin TAČNO onako kako mi se govori doma?“ Ja sam rekao: „E pa ako ti se doma govori tačno umisto točno, onda to znači da si izložen četničkom odgoju koji ima svoje posljedice! U vidu asa!“ Ja sam pitao: „Koja ti je to ustaška spika, jebate? Jel ti to oš reć da su mi za asa iz hrvackog krivi četnički nabrijani roditelji?“ Ja sam rekao: „Oću reć TOČNO to!“ Ja sam rekao: „To je zanimljiv preokret, jebate led! To bi značilo da ja za ništa nisan kriv! Prosto ne mogu virovat!“ Samo onda je moja mama otvorila vrata od sobe. Ona je još imala crvene kolombare oko očiju od plakanja. Mama je rekla: „Oće li se milostivi gospodin udostojit i doć u kužinu na ručak?“ Ja sam nju pitao: „Mamac, jel točno da za obid imamo manistru usuvo?“ Mama je rekla: „Tačno je!“ Ja sam pogledao u staklo od vitrine i šapnijo sam: „Eto, šta san ti ja reka!“
Robi K. (IIIa)