Mi smo u školi imali sat vjeronauka. Nama vjeronauk drži ona sestra Melita iz Gospe od cukra. Sestra Melita je sidila u svojoj klupi i piljila je prida se. Mi smo isto piljili u nju. Onda je ona zavrtila sa glavom i rekla je: „E dico moja, nešto nije u redu sa ovin sviton ako se memoari princa Harija čitaju više od Biblije!“ Mi smo zableušili se u nju sa nekuženjem. Onda je sestra Melita rekla: „A kad malo bolje produmaš, obe su te knjige na isti đir…“ Nama je opet uletila tupaja. Onda je ona pederica Sandra pitala: „Na koji đir?“ Sestra Melita je raširila ruke i nakreveljila je facu: „Muškarci pate!“
Piše Viktor Ivančić, Peščanik.net
U razredu je bila tišinčuga. Sestra Melita je rekla: „Jerbo koliko san ja upratila nastavke u Gloriji i Slobodnoj, tu se uglavon opisiva golgota koju je princ Hari prolazija u svojoj familji! Ovi mu je učinija ovo, oni mu je učinija ono, ovi ga je sjeba ovako, oni ga je sjeba onako… Znači, muškarac koji trpi bol, isto ka Isus kad su ga vodili prema križu! I onda ne mogu naštanpat toliko memoara koliko ih rulja oće kupit! Red se čeka prid knjižarama!“ Onda je mala Teica rekla: „Moja mama kaže da je čitala u Storiju da je princ Endrju jednon gurnija princa Harija, pa je ovi pa i zveka glavon u tećicu sa hranom za pasa!“ Sestra Melita je rekla: „Nije bila tećica sa hranom za pasa, nego sa hranom za mašku! To san ja sve proučila!“
U razredu je opet uletila tišinčuga. Sestra Melita je ustala se iz klupe i šetkala je isprid ploče. Ona je rekla: „Znači, muškarac opisiva svoje muke i eto beselera! Hit u knjižarama! To je taj đir… Isto ka nekad Biblija!“ Ona tuljanica Niveska je uletila: „Moja mama kaže da je čitala u Jutarnjem da je kralj Čarls olajava princu Hariju mater! I to dok se kresa sa onon đikačom Kamilom!“ Ona Nela Svinjogojstvo je rekla: „A jednon mu je dok je bija mali reka da ne može sa šporkin noktima sist za obid! Pa je princ Hari pa u tešku komu i depru!“ Ona balibanica Lidija je rekla: „A di je ono kad su ga natirali da puca iz avijona i pribeki dvajsipet muslimana? Meni je to mama čitala iz Večernjeg!“ Sestra Melita je rekla: „To je princu Hariju bilo najgore! Nije moga noću spavat od tih dvajsipet pribekljenih muslimana! Završija je jadničak na normabelima!“
U razredu je opet uletila tišinčuga. Sestra Melita je šetkala se isprid ploče i mrštila je facu. Onda je ona rekla: „Da se razumimo, ne bi ja tila uspoređivat muke Gospodina Našeg Isusa Krista sa mukama princa Harija! Ovoga su mučili ka beštiju, isprobivali su ga sa kopljima i nožima, mesarili su ga da to nije za virovat, nabili su mu krunu od trnja na glavu… Ali skužila san šemu, tu me se ne može zajebat! Da nije Isus udrija trend sa svojin muškim mukama, kurac bi se danas prodavali memoari princa Harija! Da nije sa Isusom cila ta spika sa Golgote ušla u knjigu i postala beseler, koga bi se danas brigalo za golgotu princa Harija?“ Onda je sestra Melita zaustavila se i zapiljila se prema nama. Onda je dignila kažimprst i rekla je: „A šta je sa drugon stranon, moliću lipo?!“ Mi rulja smo zableušili se sa nekuženjem. Pederica Sandra je pitala: „Sa kojon drugon stranon?“ Sestra Melita je podviknila: „Koliko su žena Rimljani pribili na križ i mučili ih, moliću lipo?! Pa jel o ijednoj napisana knjiga? A?!“
Tu je u razredu opet uletila tišinčuga. Sestra Melita je šetkala i stiskala je ruke na leđima. Onda je ona rekla: „Bacite malo oko na školsku lektiru, pa će van sve bit kjaro! Sve muška žrtva do muške žrtve! To je pri dvi iljade godina sa Biblijon ušlo u modu i moš se slikat! Uberite malo sve te likove – jedan je najeba od imkvizicije, drugog su natamburale vjetrenjače, trećog su zdekovali u Sibir, četvrtog su zbajbučili na Goli otok, peti je patija u Aušvicu… Cila povjest popularne književnosti je opis muškog mučeništva! Za-po-pizdit!“ Mi rulja smo šutili sa zinutim ustima. Sestra Melita je rekla: „I šta je najluđe, memoare princa Harija uglavnon oće čitat žene! Gužvaju se i tuku za uvatit libar! Evo, ja prva jedva čekan da se pojavi prevod na hrvacki da vidin kako su sve princa Harija maltretirali!“ Onda je ona okrenila se prema nama i raširila je ruke: „A zašto, pitan se? Za koji klinac? Kako su mi to uspili oprat mozak?“
U razredu je bila mrkla tišinčuga. Sestra Melita je rekla: „Aj baš da vidin da neka ženska napiše memoare o tome kako je muž doma cipa i maltretira! A svaku drugu neki debil cipa i maltretira! Jel bi to ispa hit, a? Beseler?“ Onda je ona nastavila sa šetkanjem i govorila je: „O-ho-ho, mogu zamislit kako bi se prošla… Reka bi joj izdavač – zašto bi ti ja ovo štampa, ženska glavo, koga to zanima? Ona bi rekla – kako ne zanima, pa to je nasilje i zlosilje nad ženama! On bi reka – pa šta se ikog briga za zlosilje nad ženama? Ona bi rekla – a zašto ih je onda briga za zlosilje nad princom Harijem? A on bi reka – aj nemoj me pilat, aj mrš mi iz kamcelarije dok ti nisan zavida jednu peščurinu!“ Onda je ona pogledala u plafonjeru i rekla je: „Sve se to sa Biblijon zakuvalo! Tu je zadana šema! Jeben onoga ko je izmislija!“
Onda je sestra Melita se probudila. Ona je skočila se sa kušina u postelji u goloj vodi. Onda je ona u roku odma zlamenovala se i počela je mrmorit očenaš. Onda je na drugom kušinu u postelji probudijo se onaj fra Ive. Fra Ive je nju pitao: „Šta je bilo?“ Sestra Melita je rekla: „Ma ništa, grubo san sanjala!“ Fra Ive je pitao: „Šta si sanjala?“ Sestra Melita je obrisala sa jorganom znoj sa čela i rekla je: „Da držin dici sat vjeronauka!“ Fra Ive je dignijo glavu sa kušina: „I?“ Sestra Melita je rekla: „Lupala san takve pizdarije da je to za nevirovat!“ Fra Ive je pitao: „Kakve pizdarije?“ Sestra Melita je uzdahnila: „Ma ne mogu ti te bljuzge njanci ponovit… Ono, ponašala san se ka da nisan časna sestra!“ Fra Ive je vratijo glavu na kušin: „Ma nemoj mi reć!“
Robi K. (IIIa)