Moj dida je ležao u šok sobi u bolnici. Dida je držao čvrsto zatvorene oči. Onda je dida vidijo onu medicinsku sestru sa frčkavom crvenom kosom. Dida je nju zvao sestra Mjuriel. Sestra Mjuriel je došla didi popravit postelju i raskuštrat mu kušin. Ona je pitala: „Onda? Kako smo danas?“ Dida je rekao: „A ono, može stat!“ Sestra Mjuriel je rekla: „Preživili ste teški infrakt, moj šjor! Sad se morate strogo pazit! Gotovo je sa zajebancijom!“ Dida je rekao: „A paziću se, šta mogu…“ Sestra Mjuriel je zategnila didi lancun priko droba i rekla je: „Najvažnije od svega je da se ne smite zbog ničeg uzbuđivat! Kapito? Morate bit maksimalno smireni!“ Dida je rekao: „Pa smiren san, ono, skroz san kul…“ Sestra Mjuriel je dignila ombrvu i podviknila je: „Ali nonstop van je dignut kurac!“ Dida je tiltao sa očima i porumenkijo je po obrazima. Onda je on pogledao nizbrdo i rekao je: „Bogami nije!“ Sestra Mjuriel je odgrnila lancun i rekla je: „Kako nije, čoviče božji! Pa pogleaj kolika je to zvir!“ Dida je rekao: „Eeee, lipa moja, ne znaš ti ni po istine…“
Piše: Viktor Ivančić, Peščanik.net
Onda je moj dida se probudijo. Sad je vidijo samo mali miljon žica šta su mu bile prikopčane na prsi. Plus je na krevetu desno od sebe vidijo onog barba Blaža. Barba Blaž je piljio u dida i rekao je: „A šta je? Nešto smo lipo sanjali, a?“ Dida je rekao: „Ko, ja? Ma ništa, bezveze…“ Barba Blaž je rekao: „Aj, aj, nemoj mene brumavat! Cilo vrime si se keserija, tačno se vidilo da se topiš u snu!“ Dida je rekao: „Ma ništa, čoviče! Ono, obnavlja san uspomene na to kako san zajeba infrakt!“ Barba Blaž je rekao: „Nemoj mi ga spominjat! Mene je skoro ubija, mamu mu jeben ustašku!“ Dida je rekao: „I mene je tija dokrajčit! Iša je kurbin sin drito prema meni! U zadnji čas san mu se uspija izmaknit!“ Barba Blaž je vrtijo sa glavom i rekao je: „Isti slučaj!“ Dida je rekao: „Dreknija san mu – neš me skinit, pizdati materina fašistička! I nije uspija! Je me malo striša, al me nije zdimija nasmrt!“ Barba Blaž je rekao: „Ustaše su uvik loše gađali! Ono, nanišane prema Jasenovcu, a pogode Novsku!“
Onda je dida okrenija se ulivo i pitao je: „A jel se možda kolega oglasija dok san ja spava?“ Barba Blaž je rekao: „Ma kakvi! Već treći dan ni zuc!“ Dida je vrtijo sa glavom: „Čoviče…“ Na krevetu livo od dida je ležao barba sa žutom facom. Barba sa žutom facom je imao širom zinuta usta i zatvorene oči. Dida je pitao: „A šta mu ono viri iz usta?“ Barba Blaž je rekao: „To mu je sestra jutros uvalila toplomjer i posli ga zaboravila!“ Dida je pitao: „Jel sestra Mjuriel?“ Barba Blaž je rekao: „Koja te Mjuriel spopala? Sestra Manda, bogati, ona trokrilna!“ Dida je gledao u barbu sa žutom facom i rekao je: „To ja zoven karakter, brale! Tri dana ne dat glasa od sebe i ne maknit se ni milimetra!“ Onda je barba Blaž pridignijo se na kušinu i rekao je: „Jebate irud, zar on malo ne baca na Svetog Leopolda?“
Dida je opet se zapiljio. Onda je on dignijo ombrve i rekao je: „A bogati jarca, znaš da sliči…“ Barba Blaž je rekao: „Ja bi reka da je to on! Ima metar i lamicu, cili je žut i izgleda ka da je već duže vrime mrtav!“ Dida je rekao: „Možda ga ovde konzerviraju kad ga ne nose okolo prikazivat rulji! Nije lako ni mrtvacu izdržat one cirkuse! Mora i on negdi danit dušom!“ Barba Blaž je rekao: „Dobro govoriš, biće ga tu odlože kad završi sezona!“ Onda je barba sa žutom facom prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Barba Blaž je cijuknijo: „O, izgleda da ipak nije Sveti Leopold!“ Dida je rekao: „Nije, nije! Izgleda da je u skroz drugon filmu!“ Barba Blaž je nagnijo se ulivo i pitao je: „Alo, prika, u kojen si ti filmu?“ Barba sa žutom facom je prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Dida je rekao: „Lipo čovik priča, al ima malo ograničen repertoar! Moraš mu pametno postavit pitanje da skužiš u kojen je điru!“ Onda je barba Blaž opet se nagnijo i pitao je: „Šta bi ti, prika, moga poručit organizatorima turneje Svetog Leopolda?“ Barba sa žutom facom je prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Dida se nakeserijo prema barba Blažu: „Jesan ti reka! Naš čovik!“
Onda je u šok sobu ugibao doktor Kurtović. Za njim je valjala se sestra Manda. Doktor Kurtović je imao stisnuta usta i mrgudnu facu. On je dizao tabele na podan postelja i smrknuto je klimao sa glavom. Dida i barba Blaž su se ušutili. Onda je doktor Kurtović pitao sestru Mandu: „A kad ste onom tamo stavili toplomjer usta?“ Sestra Manda je rekla: „Asti sveca, još jutros! Skroz san ga zaboravila!“ Doktor Kurtović je pitao: „I? Kolika mu je temperatura?“ Sestra Manda je uzela toplomjer i pogledala ga je. Onda je rekla: „Asti sveca! Sobna!“ Doktor Kurtović je pitao: „Šta to znači? Jel uređaj neispravan ili je pacijent neživ?“ Onda je barba sa žutom facom prokrkljao: „Je-hedite govna!“ Doktor Kurtović je rekao: „Uređaj je neispravan! Okej, pičimo u drugu sobu!“ Samo onda je moj dida zacvilijo: „A mi?“ Doktor Kurtović je pitao: „Šta vi?“ Barba Blaž je rekao: „Kakva je situacija sa nama dvojicon?“ Doktor Kurtović je rekao: „U tim godinama preživit srčani, to je bolesno!“ Dida i barba Blaž su piljili u njega sa težom komatozom. Doktor Kurtović je rekao: „Znači, tribate se ličit!“ Onda je on otpičio iz sobe.
Poslje je moj dida opet čvrsto zatvorijo oči. On je vidijo sestru Mjuriel kako mu ušuškava lancun priko droba. Sestra Mjuriel je govorila: „Gospe moja, ja još nisan vidila ovako nediscipliniranog pacijenta!“ Samo onda je mog dida neko drmnijo po ramenu. Dida je otvorijo oči i ustravio se od mamine face. Mama je došla u posjetu i u roku odma je zacendrala: „Čako moj, jesil mi živ?“ Dida je rekao: „Naravski da san živ! A sad san nažalost i budan!“ Mama se cmoljila: „Znan, čako, al za dlaku mi te moga đava odnit! Jadna ti san, ostala bi dite bez roditelja!“ Dida je rekao: „E znan, to bi ti masu teško palo! Ka i onom tvom!“ Mama je pitala: „Kojen mom?“ Dida je rekao: „Znaš ti dobro! Bolje da ti se u životu dogodi srčani udar, nego moždani udav, tojest zet!“ Mama je cvilila: „Aj ne pričaj gluposti, čako! Šta bi ja da mi ti partiš na oni svit?“ Dida je rekao: „E saću ti ja objasnit štaš u tom slučaju radit…“
Onda je moj dida pridignijo se prema mojoj mami i utiho je rekao: „Ako ja jednog dana slučajno krepucnen, ako me oni kurbin sin od infrakta, ono đubre ustaško, slučajno zdimi nasmrt, ne smite me ni slučajno pokopat na groblju!“ Mama je zinila: „Nego di?“ Dida je rekao: „Negošte me stavit u staklenu vitrinu i izložit nasrid kužine u kući na Šolti! Jel to kjaro?“ Mama je iskobečila oči: „Molin?!“ Dida je rekao: „Oću da počivan u staklenoj vitrini u svojoj kužini! To mi je zadnja želja!“ Mama je viknila: „Zašto, jebate?!“ Dida je rekao: „Zato da mogu kontrolirat situaciju!“ Mama je rekla: „Ma štaš kontrolirat, klipsone?“ Dida je rekao: „Eee, zna se ko će nasljedit kuću posli moje smrti! To bi ti i oni tvoj sve rasprčkali u roku keks bez mog nadzora! Ako ću možda umrit, ne znači da ću vas prestat držat na oku!“ Mama je rekla: „Ti nisi normalan, majkemi irudove! Oćeš da plašin svit sa ćaćinim lešom u kužini?!“ Dida je rekao: „Zaštoš plašit svit? Svit će bit oduševljen! Dolaziće ti masovno u posjetu! Ako rulja voli razgledavat Svetog Leopolda, razgledavaće i mene!“ Mama je dreknila: „Sveti Leopold je uzor za miljone nas hrvackih katolika, blesane! A po čemu si im ti interesantan!“ Dida je rekao: „Toš pitat sestru Mjuriel, čim ja opet zaspen!“
Robi K. (IIIa)