Moja mama je nazvala mog dida na Šoltu da pita da kako je i da šta ima novo. Moj dida je njoj rekao: „Kako ću bit, jebate, u teškom san kurcu od cile ove situacije!“ Mama je njemu rekla: „Dobro, čako, pa svima nan je sad malo grubo, moraš se strpit…“ Dida je rekao: „Šta ću se strpit, ženska glavo! Pa sve živo je zatvoreno! Ne radi Bepova konoba, ne radi Špirov kafić, nemaš nigdi poć za ubit dosadu… Nisan ima drugog izbora nego dovest kurve doma i malo se zabavit!“ Mama je cijuknila: „Čako?! Šta to govoriš?!“ Dida je rekao: „Govorin da san šteknijo televiziju i da gledan prenos sjednice vlade!“ Mama je rekla: „A to…“ Dida je rekao: „Bez brige! Stavija san i masku i goldun!“
Piše Viktor Ivančić, Peščanik.net
Onda je moja mama ugibala u primaću. Ona je rekla: „Majke mi irudove ako je oni moj ćaća zdrav!“ Tata je sidijo u hotelji isprid televizije i rekao je: „Nemoj me sad molinte tlačit sa starom karampanom, viš da gledan prenos sjednice vlade!“ Samo onda je mami zazvocao mobitel. To je bio dida. Dida je mami rekao: „E, znaš šta je novo? Nema mi ko otić po kruv i mliko!“ Mama je rekla: „Pa moš sam otić u spizu, čoviče, dućan ti je na dva koraka!“ Dida je rekao: „Oću klinac, pa da fasujen koronu! Šolta je puna bolesnika, leglo zaraze!“ Mama je podviknila: „I šta ja sad iz Splita mogu napravit?“ Dida je rekao: „To ostavljan tebi na savjest, ćerce! Ja san daleko… star, napušten i gladan!“ Mama je zarežala: „A da pošalješ neku od tih kurvi šta si ih doveja doma po spizu?“ Dida je dvi sekunde dumao i rekao je: „Dobra ideja!“ Onda je on prikinijo vezu.
Mama je itnila mobitel na trosjed i rekla je: „Majkemi isukrstove ako je oni moj ćaća čist u glavu!“ Tata je njoj iz hotelje rekao: „Opet ona! Lipo san ti reka da gledan prenos sjednice vlade, nemoj me pilat sa starin prdilom! Viš da je zajebana situacija, oću bit u toku!“ Onda je mama sila na trosjed da i ona gleda prenos. Onda je na televiziji jedan barba dogibao do precjednika vlade i nešto mu je šapnijo na uvo. Onda je precjednik vlade ustao u roku odma i rekao je: „Skužajte gospodo, prekinićemo časkon sjednicu! Moran jednom našen starijem sugrađaninu sa Šolte kupit spizu! Nastavićemo čin mu dobacin kruv i mliko!“ Onda je on odgibao prema vratima. Tata je zinijo: „Šta je ovo, bogte jeba?“ Mama je zlamenovala se i rekla je: „Anbilivibl!“ Precjednik vlade je stao kod vrata i rekao je: „U ovin kriznim vrimenima je najvažnije da pazimo na naše starije sugrađane i pomažemo in!“
Tata je piljio u ekran sa zinutim ustima. Mama je od tupaje žmirkala sa očima. Onda sam ja pitao: „Ako je gotova sjednica vlade, jel možemo pribacit na treći program?“ Tati je uletilo čudilo: „Zašto bi pribacili na treći program?“ Ja sam rekao: „Zato jer pošto mi je na trećem programu Škola na trećem!“ Onda je tata rekao: „Čekaj malo, pantagano, pa šta ti radiš doma? Zašto nisi u školi, nego je oš gleat na televiziji?“ Ja sam zaglumijo naivu: „Pa rekli su da ne rade kafići!“ Tatu je podviknijo: „Kakve veze imaju kafići sa tvojon školom, klipsone?“ Ja sam rekao: „Ako ti nemoš ić u kafić popit dva piva, zašto bi ja iša u školu da popijen dva asa?“ Tata je dignijo ombrve i okrenijo se prema mami. Mama je njemu rekla: „Ha, nemoš reć da je debilku logika skroz debilna…“ Tata je rekao: „Ha, ne mogu…“ Onda su roditelji pribacili na treći program.
Na Školi na trećem je jedna učiteljica sa frčkavom frizurom tumačila zbrajanje i množenje za trećaše. Mi obitelj smo svi gledali. Učiteljica na televiziji je rekla: „Najbolje da odma pređemo na zadatak! Da su oštre mjere protiv zaraze bile proglašene pri misec dana, ka šta su to tražili svi živi likari, onda bi umisto pedes imali dvajs mrtvih svakog dana! Znači, koliko je viška mrtvih dnevno?“ Tata je rekao: „Tries mrtvih! Ništa lakše!“ Učiteljica je rekla: „Tako je, dico! Imamo znači tries mrtvih viška dnevno! Koliko je to onda viška mrtvih u misec dana, ako misec ima tries dana?“ Mama je rekla: „Devesto mrtvih! Prva san rješila!“ Učiteljica je rekla: „Tako je, dico! Imamo znači devesto nepotrebno mrtvih, mrtvih kojih ne bi bilo da su se mjere proglasile pri misec dana, kad su to likari tražili! A znate li kako se u civiliziranon svitu zove osoba koja ubije devesto ljudi?“ Tata je rekao: „Šta je sad, ovo nije zbrajanje…“ Učiteljica je rekla: „Tačno, dico! Zove se masovni ubojica! A kako takvu osobu zovemo u Hrvackoj?“ Mama je rekla: „Nije ni množenje…“ Učiteljica je rekla: „Tako je, dico! U Hrvackoj tu osobu zovemo premijer!“
Onda je tata skočijo iz hotelje i viknijo je: „Kakva je ovo televizija, jebate konj?!“ Mama je rekla: „Ovo uopće ne sliči na HRT!“ Tata je rekao: „Ne da ne sliči, nego je skroz suprotno od HRT-a!“ Mama je pitala: „Pa koji je onda kurac?“ Tata je rekao: „Otkud ja znan!“ Samo onda je neko pozvonijo na vrata. To je bijo onaj barba Mario sa trećeg. Barba Mario je ugibao kod nas doma u kuću i rekao je tati: „Doša san da trgnemo po jednu lozu, jerbo onog seronju više ne mogu slušat! Drobi li ga drobi, čoviče, nikad mu kraja! Satra me je!“ Tata je pitao: „Kojeg seronju?“ Barba Mario je rekao: „Aj sad, šta se praviš mutav… Valjda svi znamo ko je seronja u ovoj zemlji!“
Tata je gledao sa zbunjozom i pitao je: „Pa zar nije prikinija sjednicu?“ Barba Mario je rekao: „Ma di prikinija, brale! Melje li ga melje, pila li ga pila, neće se taj zaustavit do preksutra! Mora san uteć iz doma da ne dobijen proliv!“ Tata je rekao: „Kako, jebate? Na našoj televiziji se vidilo da je prikinija sjednicu!“ Barba Mario je pitao: „Zašto bi je prikinija?“ Tata je rekao: „Reka je da mora poć kupit spizu jednom starijen sugrađaninu sa Šolte!“ Barba Mario je unijo se tati u facu i rekao je: „Alo, miki, jesi ti mrvicu propuva, a? Jel ti se to ne čini malo anbilivibl?“ Mama je rekla: „A posli je u Školi na trećem neka učiteljica tumačila đacima da je premijer masovni ubojica!“ Barba Mario je raširijo ruke i rekao je: „Alo, ekipa! Jeste vi skroz šenili? Pa govorimo o HRT-u, za gospu blaženu! Jel vi kužite da van je ta spika mišn imposibl?“ Mama i tata su piljili sa teškim ošamutom. Onda je tata rekao: „Čoviče božji! Izgleda da se na našoj televiziji pokvarija HRT!“
Samo onda je barba Mario izvadijo iz žepa masku i rekao je: „Osin ako…“ Mama je njega pitala: „Osin ako šta?“ Barba Mario je nabrzihen stavijo masku priko face i maknijo se dva koraka unazad. Onda je on rekao: „Čita san da su i halucimacije siptom korone!“ Tata je rekao: „Šta oš reć, da smo mi…?“ Mama je uletila: „Pa niko od nas nema fibru, čoviče!“ Barba Mario je rekao: „Kakoš znat jel imaš fibru ako halucimiraš?“
Onda je mama u teškom izneredu skupila mobitel sa trosjeda i nazvala je mog didu na Šolti. Kad je dida se javio mama je njega pitala: „Čako, jel ti ona kurva donila kruv i mliko?“ Dida je pitao: „Koja kurva?“ Mama je rekla: „Aj nemoj se sad pravit blesav…“ Dida je rekao: „Koji ti je kurac, ćerce? Ako misliš da ću ja u ovin godinama dovodit kurve doma, ti nisi normalna! Da si mi blizu, sad bi ti zavida takvu peščurinu da ti glava otpadne!“ Mama je zblantala se: „Ma skužaj, skužaj, nisan to tila pitat, nego… Jel gledaš prenos sjednice vlade na televiziji?“ Dida je rekao: „Ne gledan! Gledan doktora Đikića na en jedan! Taman je čovik tumačija koji su siptomi korone kad si me počela davit!“ Mama je pitala: „I koji su siptomi?“ Dida je rekao: „Pa ono, standardno, fibra, kašalj, otežano disanje, halucimacije…“ Mama je guknila: „Kakve halucimacije?“ Dida je rekao: „Kaže doktor Đikić, ako van se učini da je HRT ozdravija, sigurno ste bolesni!“
Robi K. (IIIa)