Mi obitelj smo ujutro sidili za stolom u kužini. Tata je drinkao kavicu i piljio je u mobitel. On je na mobitelu čitao vjesti sa portala. Mama je drinkala kavicu i isto je piljila u mobitel. Mama je na mobitelu družila se sa frendicama na fejsbuku. Dida je drinkao kavicu i pušijo je španjulet. Plus je on mrgodijo se i vrtijo je sa glavom prema mami i tati. Ja sam drinkao kakao i žnjopao sam fetu kruva i marmelade. Plus sam gledao u dida kako se mrgodi. Onda sam i ja mrgodijo se isto kao dida.
Piše Viktor Ivančić, Peščanik.net
Dida je rekao: „Ako išta na svitu ne mogu smislit, onda su to novotarije!“ Ja sam njega pitao: „Kakve novotarije?“ Dida je rekao: „Svakakve! Evo naprimjer primjer sićan se kad je prije bila ona televizija na botune! I onda oni umisto toga smisle novotariju da televizija nema botune, nego da ima daljinski! I sad umisto četri botuna, televizija ima četrdesčetri botuna, i plus baterije u daljinskom šta ti svako malo crknu! Nema šanse da normalan čovik može pogodit zašta mu koji botun služi, nego samo bode bezveze i čeka šta će se desit! Znači, oni su izmislili novu stvar, taj daljinski, samo zato da bi normalni čovik ispa gluplji nego prije! Jel bereš to, unukiću?“ Ja sam rekao: „Berem, dida!“
Dida je rekao: „Sićan se kad mi je crkla stara televizija, ja oden u dućan kupit drugu, a ovi mi daje televiziju sa daljinskim! Ja mu kažen, neću televiziju sa daljinskim, nego na botune! A on kaže, sad su sve sa daljinskim, ne proizvode se više televizije na botune! Ja mu kažen, ali ja ne želin daljinski, daljinski mi sjebe mozak, neću po stare dane da se mučin u životu! A on kaže, a zašto ne želite, pa tako imate više opcija! I ja tu popizdin trista smista, kažen mu, pa ja ne razumin ni šta je opcija, debilu! Izmislili ste novu rič da nan uvaljujete nove proizvode! A normalni ljudi ne kuže ni šta znači rič ni kako radi proizvod! Namjerno nas jebete u glavu! To van je strategija, da nan život priokrenete u pakal!… Jel ti mene išta živo slušaš, zete?“ Tata je dalje buljio u mobitel i rekao je: „Slušan, slušan, kako ne…“ Dida je pitao: „Aj šta san reka?“ Tata je rekao: „Da su nove televizije ukurcu, a da su stare prva liga!“
Dida je rekao: „A o mobitelima da ne pričam! Na jedvite jade san se navika na onog sa tipkama, a oni ga ukinili i uveli onu novotariju, da sa prstom šaraš po ekranu! Bogte dragi jeba! Kaže mi oni u dućanu, pa super van je ta skrin tač tehnologija, dobijete uređaj za samo devet kuna! Ja mu kažen, skrin tač mi je tu mač, čoviče! Taman kad se ja za dvajs godina na to naučin, vi ćete smislit nešto drugo, da moran sa pogledom šarat po ekranu il neku sličnu pizdu strininu! To van je taktika, da se normalni čovik nonstop osjeća ka zadnji imbećile! Kaže on meni, ali morate ić ukorak sa vrimenom! Kažen ja njemu, ne moran ja sa ničim ić ukorak, a ti moš ić ukurac! Vraćan se ja na fiksni telefon, ako još postoji! Viruj ti meni, unukiću, čim neku spravu nazovu pametni telefon, znači da žele da sa njom rukuje glupan! Znači, šta više pametnih telefona, to više glupsona koje će oni telefonski kontrolirat…“
Onda je tata naslonijo čelo na stol i zahrkao je. Dida je pitao: „Šta je ovome, jebate?“ Mama je buljila u mobitel i rekla je: „Ja mislin da si ga toliko upila da je zaspa!“ Dida je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Viruj ti meni, Robi, najveća laž je da razne novotarije ljudima popravljaju život! Kurac nam ga popravljaju! Baš je obratno! Novotarije nam zagorčavaju život! Ubivaju nas u pojam! Jel kužiš ti to, unukiću?“ Ja sam rekao: „Kužin, dida!“ Dida je rekao: „Zašto bi se ja po stare dane mora vunat oćul kroz neko vrime, naprimjer primjera, znat otvorit špinu na lavandinu za popit čašu vode il uključit bojler za okupat se? Jerbo ću za to morat naučit rukovat sa daljinskim i sa skrin tač tehnologijom! Il ću inače bit žedan i šporak! Pa di to ima? Jeben ih u inovacije, da ih jeben! Da se mene pita, ja bi sve te inovatore zbajbučija na Goli otok, da nas više ne inoviraju! Jer kad te stalno bombizavaju sa novim i novim inovacijama, najeba si ka žuti! Jel bereš to, unukiću?“ Ja sam rekao: „Berem, dida!“
Dida je rekao: „I kad te dobro sataru, onda kažu da te prigazilo vrime! Ma nemoj mi reć! Nije vrime to koje izmišlja nove i nove pizdarije, nego su to ljudi! Pa su onda smislili i brumu da vrime sliči na autobus bez kočnica koji gazi normalni svit! Svaćaš ti koja je to pokvarenost, unukiću?“ Ja sam rekao: „Svaćan, dida!“ Dida je rekao: „A posebna pisma su nove riči i novi jezik šta ga izmišljaju! Muko irudova šta je to! Koje su to moše iz foše izmišljat nove riči, a stare bacat? Nekad se, naprimjer primjera, za ljude koji nemaju dovoljno šoldi za normalni život govorilo da su siromašni! A sad čitan u novine da se oni zovu socijalno isključeni! Pa jebenliti mliko materino! Pa nije valjda čovik neki uređaj da ga isključiš! I to iz mriže di teku pinezi! Al to oni oće, pritvorit ljude u stvari! Ili, naprimjer primjera, nekad se tačno znalo šta je to revolucija! To je kad nasilnim srestvima potaracaš vladajuću bandu i uspostaviš vlast radničke klase, jel tako? E, al kad ti danas spomeneš revoluciju, onda te pitaju, a koja revolucija? Jel možda modna revolucija? Il je ipak tehnološka revolucija? Il je medicinska revolucija? Razumiš, unukiću, oni su sa novotarijama u jeziku uspili prokurvat čak i revoluciju, da im ne bude opasna…“
Onda je mama naslonila čelo na stol i zahrkala je. Dida je pitao: „Koji je ovoj kurac?“ Ja sam rekao: „Izgleda da je zaspala!“ Dida je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Normalno kad nonstop bulji u ekran! Nekad su se ljudi družili u kavani, a sad se druže na fejsbuku! A jel moš na fejsbuku sa frendovima popit po travaricu? Aj reci, unukiću?“ Ja sam rekao: „Nemoš, dida!“ Dida je rekao: „Naravski da nemoš! Izmislili su fejsbuk umisto birtije da bi normalnin ljudima uskratili alkohol! Čista diktatura! Viruj ti meni, unukiću, jedina svrha novog je da bude novo! I čim je novo, odma se prodaje spika da je to bolje! Taktika je da se sve staro automacki ita u škovace, a sve novo diže u nebesa! To ti je alfa i omega današnje tiranije! Jel ti to kjaro?“ Ja sam rekao: „Kjaro mi je, dida!“ Dida je rekao: „A to je ljuta propaganda, jer je ustvari skroz obratno! To si zapanti, unukiću! Novo je uvik gore! Sve novo je masu lošija verzija starog! Jesmo se oko toga razumili?“ Ja sam rekao: „Razumili smo se, dida!“ Dida je rekao: „Evo, naprimjer primjera, uzmi mamu i tatu! Tvoji mama i tata su kako god okreneš pogoršano izdanje tvog dida! Znači, mama i tata su jedna nepotrebna novotarija! Jel se slažeš, unukiću?“ Ja sam rekao: „Slažen se, dida!“
Onda je nešto lupnilo na kredenciji. To je bijo grdelin Fabricijo šta se sa ljuljačkice strmopizdijo na pod od ćibe. Dida je pitao: „Koji je sad njemu klinac?“ Ja sam rekao: „Ili je zaspa, ili je umra!“ Dida je odmahnijo sa rukom i pitao je: „A jel znaš ti, unukiću, koja je meni ono baš najveća gadarija od svih novotarija?“ Ja sam pitao: „Koja?“ Dida je rekao: „Hrvacka!“ Onda je on srknijo guc kavice i nastavijo je: „Ta me je dotukla! Nakon šta nonstop štancaju novo ovo i novo ono, na kraju su izmislili i novu državu! Pa jeben ti prči irudove! Di se ti ljudi gase?! Šta je falilo staroj državi da je tribalo izmišljat novu?! Aj reci, unukiću?“ Ja sam rekao: „Ništa, dida!“ Dida je rekao: „I onda su tirali rulju da sve iznova uče i štrebaju! Minjaj vođu, minjaj himnu, minjaj zastavu, minjaj granice, minjaj povjest, minjaj zemljopis, minjaj neprijatelje… Ma oću kurac! Odjebite u skokovima, ne triba meni kaos u glavi! Nema šanse da se ja po stare dane na to navikavan! A i da se naviknen, oni bi opet izmislili neku drugu novotariju, sa novim vođom, sa novom himnom, itakodalje, itakodalje… Ama neš majci! Odjeba san in Hrvacku isto ka i skrin tač! Jel to okej, unukiću?“ Ja sam rekao: „Okej je, dida!“
Onda je dida svom forcom fljasnijo sa rukama po stolu i dreknijo je: „Alo vas dvoje!“ Mama i tata su u roku munja dignili glavuše sa stola i uspravili se na katrigama. Grdelin Fabricijo je isto skočijo na ljuljačkicu. Roditelji su imali iznered na facama. Dida je viknijo: „Jeste vi išta svatili šta san ja priča?“ Tata je rekao: „Jesmo!“ Mama je rekla: „Od riči do riči!“ Dida je pitao: „Aj da čujen?“ Mama je rekla: „Sve novo je ukurcu, a sve staro je prva liga!“ Dida je rekao: „E, pa onda čestitam!“ Tata je pitao: „Čestitaš nam šta smo svatili?“ Dida je rekao: „Čestitan vam Dan Republike, papani!“
Robi K. (IIIa)