Onaj barba Franino sa Šolte je sidijo u kamcelariji od načelnika pandurije. Načelnik pandurije je rekao: „Aj sad pivaj! Oću da čujen cilu priču!“ Barba Franino je uzdahnijo i počeškao se po ćiverici. Onda je on rekao: „Cila je ova drama počela kad mi je Tonino izložija svoj poslovni predlog…“ Načelnik je pitao: „Kakvi poslovni predlog?“ Barba Franino je rekao: „Pita me je da bil ja obuka ustašku uniformu i nacalija se u njegov vinograd da mu strašin tice!“ Načelnik je rekao: „N bava kua?“ Barba Franino je rekao: „Časna rič! I ja san na prvu bija bloka od šoka!“ Načelnik je pitao: „I? Šta si mu ti reka?“
Barba Franino je barba Toninu rekao: „Šta ti ne strašiš tice u partizanskoj uniformi?“ Barba Tonino je rekao: „Pa prova san, Franino, al ne jebu me tice dva posto! Isto ka da nisan tu! Kljucaju po vinogradu leva-leva i još mi se, da oprostiš, seru po uniformi!“ Barba Franino se nakeserijo: „He-he, to je zato šta i tice na grani znaju da su partizani pičkice! Šta bi ih se bojale kad je općepoznato da su to strašila od kurca!“ Barba Tonino je rekao: „A jebemu jarca, to san i ja skužija! A onda računan, ako se ne boje partizana, valjda će in ustaša dat straja!“ Barba Franino je rekao: „Pa onda obuci ustašku uniformu!“ Barba Tonino je podviknijo: „Ja?! Jesi ti, Franino, pri sebi?! Pa znaš da ja ni mrtav ne bi moga na sebe navuć ti smrad od uniforme!“ Barba Franino je rekao: „A ja bi moga, je li?“ Barba Tonino je rekao: „Naravski da bi moga! To je kod tebe obiteljska tradicija, jebaga led, nešto skroz naturalmente! Ti si u ustaškoj uniformi ka bajam u ljuski! Moga bi sad lipo spojit ugodno sa korisnim!“ Barba Franino je pitao: „A šta bi to, moliću lipo, za mene bilo korisno da strašin tice u tvon vinogradu?“ Barba Tonino je rekao: „Dnevnice, Franino, dnevnice… Plaćan deset kuna po uri!“ Barba Franino je rekao: „Deset kuna nije neznan šta…“ Barba Tonino je rekao: „A čuj, ako odstojiš deset uri dnevno, to ti je sto kuna! Da ne spominjen bonus od po dvi kune za svaki prikovremeni sat…“
Načelnik je barba Franina pitao: „I? Šta si mu ti na to reka?“ Barba Franino je rekao: „A jebiga, načelniče, sto kuna je sto kuna!“ Načelnik je rekao: „Iša si znači u ustaškoj uniformi strašit tice u Toninov vinograd?“ Barba Franino je rekao: „Tuka san nadnice, načelniče! Mislite da je nama penzijonerima lako preživit na nerazvijenin otocima? Kurac moj je lako! Moramo izmišljat razne žmorfije za zaradit koricu kruva!“ Načelnik je rekao: „Dobro, dobro, i šta je onda bilo?“ Barba Franino je rekao: „A ništa, posal je teka normalno! Tice su odlično reagirale! Razbižale su se u tri pizde materine! Nije ji bilo za čut ni vidit! Normalna stvar, he-he, drukčije je to kad ti u vinograd umaršira pripadnik crne legije, a ne neka partizanska pičkica…“ Načelnik je rekao: „A onda?“ Barba Franino je rekao: „Sve je bilo ka bog dok se nije pojavija oni mali debil sa svojin didom!“ Načelnik je pitao: „Koji mali debil?“
Ja sam mog dida pitao: „Dida, koji je ono barba u barba Toninovom vinogradu?“ Dida je rekao: „Ne vidin baš najbolje, al odavde mi sliči na ustašu!“ Ja sam pitao: „Šta je to ustaša?“ Dida je rekao: „Ustaša je, unukiću, greška u procesu evolucije!“ Ja sam pitao: „Šta je to proces evolu…“ Dida je rekao: „Ne seri!“ Onda smo mi dva ugibali u barba Toninov vinograd. Onda je dida barbi rekao: „Franino! Pa jel moguće da opet ideš okolo u ustaškoj uniformi?!“ Barba Franino je rekao: „A evo, he-he, spajan ugodno sa korisnim!“ Dida je rekao: „Pa di si se naša takvi šetat u Toninovom vinogradu, čoviče božji! Vidi li te on, spičićete iz lovačke trista posto!“ Barba Franino je rekao: „Pa on mi je i reka da mu stojin u vinogradu!“ Dida je pitao: „Zašto, jebate patak?“ Barba Franino je rekao: „Da mu strašin tice!“ Dida je rekao: „A to… Pa jesi ih uspija pristrašit?“ Barba Franino je rekao: „Totalmente! Razbižale su se u tri pizde materine!“ Onda je moj dida izvadijo iz žepa mobitel. Onda je on priko mobitela nazva barba Tonina. Kad je barba Tonino se javio dida je njemu rekao: „Tonino, ovi ustaša je rastira sve tice iz tvog vinograda!“ Barba Tonino je rekao: „Aj bravo! To san i tija!“ Dida je rekao: „E znan, a na čiji će onda vinograd te tice doć?“ Barba Tonino je pitao: „Kako to misliš?“ Dida je podviknijo: „Doletiće na moj, Tonino! Nisan ja kriv šta u mom vinogradu nema ustaških snaga!“ Barba Tonino je rekao: „Uuuu, jebate jarac… Skužaj, o tome nisan vodija računa!“ Dida je pitao: „I šta ću ja sad činit?“ Barba Tonino je rekao: „A nemaš izbora, prika! Ubij ustašu!“ Onda je moj dida spremijo mobitel u žep. Onda je on skupijo veliki bovan sa zemlje i zafrljacnijo ga je prema barba Franinu.
Načelnik je barba Franina pitao: „I jel te pogodija?“ Barba Franino je rekao: „Zdimija me u rebra, mater mu jeben! Bija bi se onesvjestija sto posto, al vidija san da se kurbin sin saginje po novi bovan!“ Načelnik je pitao: „I šta si napravija?“ Barba Franino je rekao: „Uteka san, šta san drugo moga! Biža san koliko me noge nose! Šprinta san barenko dva kilometra!“ Načelnik je pitao: „I dokle si stiga?“ Barba Franino je rekao: „Do Bepove konobe! To mi je bija prvi sigurni objekt u blizini!“ Načelnik je pitao: „I?“ Barba Franino je rekao: „I ništa, sija san u dvor da popijen pivu! Cili san se bija uspuva i opotija, jedino me ladna piva mogla spasit! Samo tarapana je ispala jerbo se u Bepovoj konobi zateka i gazda!“ Načelnik je pitao: „Koji gazda?“ Barba Franino je rekao: „A ko bi moga bit gazda u Bepovoj konobi? Pa valjda Bepo, jebaga noj!“ Načelnik je rekao: „Dobro, dobro, skužija san to! Nego, šta je Bepo učinija?“
Barba Bepo je barba Franinu rekao: „A zašto ti, Franino, misliš da bi ja triba posluživat pivo jednom ustaši?“ Barba Franino je pitao: „Ali neš?“ Barba Bepo je rekao: „Ne pada mi na pamet!“ Barba Franino je rekao: „Okej, onda mi donesi dva deca bile bevande!“ Barba Bepo je rekao: „Nisi me skužija, Franino! Zašto bi ja ustašama posluživa bilo kakva alkoholna pića?“ Barba Franino je rekao: „Jebemu sveca, Bepo, pa neš me valjda tirat da pijen sokiće i limunadu?“ Barba Bepo je rekao: „Nemoj se pravit tudum, Franino! Sto puti san ti reka da u ustaškoj uniformi ne prilaziš mojoj konobi!“ Barba Franino je rekao: „Ali ovi put me Tonino nagovorija da je obučen!“ Barba Bepu je uletilo čudilo: „Zašto bi te on nagovorija?“ Barba Franino je rekao: „Da mu strašin tice u vinogradu!“ Barba Bepo je rekao: „A to…“ Samo onda je barba Bepova žena Varija skriknila: „Bepo, nešto nije u redu sa Mericom! Šta joj je, za gospu blaženu?!“ Meri se zvala barba Bepova papigica. Ona je bila u ćibi šta je visila na grani od murve. Meri je tuta forca kreštala i lupala je sa krilima po rešetkama od ćibe. Barba Bepo je viknijo: „Asti muku irudovu, sad si mi pristrašija Mericu! Pogleaj je, srce će joj puknit!“ Meri je for gas lamatala sa krilima i itala se po ćibi. Barba Franino je rekao: „Nemoš baš reć da je lipo držat papigice u logorima! A onda nas jebu zbog Jasenovca…“ Barba Bepo je dreknijo: „Umukni, nacisto! Dobije li Merica infarkt, majkemi ću ti izvadit žigericu!“ Barba Franino je rekao: „Skužaj, Bepo, al ja san samo doša popit pivu!“ Barba Bepo je arlauknijo: „Evo ti tvoja piva, gubo ustaška!“ Onda je barba Bepo spičijo barba Franina sa bocom od malog ožujskog u glavušu. Barba Franino je strovalijo se na pod ka svića.
Načelnik je pitao: „Šta je onda bilo?“ Barba Franino je rekao: „Onda me ekipa iz Bepove konobe dok san bija u nesvjesti ubacila u trajekt! Čujen da su govorili da neće oni trpit ustašu na svon otoku! Plus i da me Varija dvaput puntala sa nogom! Doša san sebi tek kad je trajekt uplovija u Split!“ Načelnik je pitao: „I?“ Barba Franino je rekao: „I ništa, uša san u neki kafić kod Lučke kapetanije za popit pivu! Bija san skroz zamantan, jedino me ladna piva mogla spasit! Samo tu je isto zbog ustaške uniforme ispa teški pičvajz, tako da san mora bižat prema Dugopolju! U Dugopolju je takođe došlo do žešćeg iznereda, pa san brisnija u pravcu Sinja! U Sinju je bija još luđi ršum nego u Dugopolju, pa san uteka za Dicmo! U Dicmu je nasta…“ Načelnik je uletijo: „Oho, vidin ja da si ti učinija lipu turneju po Hrvackoj! Aj skrati to malo i reci mi šta je posli bilo!“ Barba Franino je rekao: „Pa sve je bilo tako, čoviče božji! Biža san, i biža, i biža, i biža… dok nisan stiga na čelo države!“
Robi K. (IIIa)