Ja i moja mama smo sidili na balkonu i drinkali smo po limunadu. Mi dva smo gledali zalazak sunca. Mama je držala noge na pitaru od đirana. Ja sam držao noge na pitaru od nevena. Mama je srknila guc limunadice kroz slamku na plave pruge. Moja je slamka bila na crvene pruge. Ja sam mamu pitao: „Mamac, a zašto ona Bezmalinovićka ide u Sloveniju na autobus?“ Mami je uletilo čudilo: „Otkud ti to?“ Ja sam rekao: „Čuja san vas kad ste jutros ćakulale na kavici!“ Mama je rekla: „Ti nemaš druga posla nego špijavat šta ja i moje frendice pričamo na kavici, je li?“ Ja sam rekao: „Pa nisam moga ne čut kad se Bezmalinovićka rascmoljila!
Piše: Viktor Ivančić, Peščanik.net
Rekla je da mora u Sloveniju na autobus i počela plakat! To mi je bilo neskužljivo! Ali u Hrvackoj nema autobusa?“ Moja mama je nagnila se prema meni. Onda je ona rekla: „Slušaj me, malac, i drž za sebe! Bezmalinovićka ne ide u Sloveniju na autobus! Nego ide na abortus! Krivo si čuja, tupsone!“ Ja sam rekao: „Ahaaaa…“ Mama je rekla: „Znači, u Hrvackoj bi mogla ić na autobus, al na abortus bogami ne može! Nego mora u Sloveniju!“ Ja sam pitao: „A šta je to abortus?“ Mama je podviknila: „Šta te kuri bolac?! Ja to ne razumin, časna rič, čim žene spomenu abortus, odma se jave muški sa miljun pitanja!“ Ja sam se snuždijo: „Pa kad ne znan…“ Mama je zavrtila sa glavom i rekla je: „Aj dobro, ti si još mali, mama je malo pretjerala… Znači, kad žena ostane trudna, a ne želi imat dite, onda ide na abortus! Kapito? I to u Sloveniju, jerbo u Hrvackoj ne može!“ Ja sam pitao: „A zašto ne želi imat dite?“ Mama je rekla: „A šta se to tebe tiče?“ Ja sam rekao: „Pa ne tiče me se…“ Mama je rekla: „A zašto onda pitaš?“ Ja sam rekao: „Ma onako, bezveze…“ Mama je rekla: „Znaš, Robi, nisu sve žene glupe ka tvoja mater!“ Ja sam pitao: „Zašto si ti glupa, mamac?“ Mama je rekla: „Zato šta san tila rodit tebe i Damjanicu! Bože mi prosti, niko nije savršen!“ Ja sam pitao: „A zašto si tila?“ Mama je dignila livu ombrvu i rekla je: „A čuj… Da bi mi život bija ispunjen! Ovako mogu po cili dan za vama čistit i rintat, prat van i peglat robu, skupljat za vama šporke bičve šta ih bacite ispod krevata, spremat van marendu, kuvat van ručak, fregavat zahod kad se popiškiš oko šolje, padat u komu kad skupiš deset asi u školi, il kad te poslovođa u Konzumu uvati u lupeštini… Bez toga bi mi život bija ukurcu! Bereš, sinak?“ Ja sam rekao: „Berem, mamac…“ Mama je rekla: „Zamisli naprimjer primjera da naveče kad zalazi sunce sidnen na balkon popit limunadu, ispružin noge na pitar sa điranima, a prije toga san isto cili dan sidila i pila limunadu! A? Pa koji bi mi to bija gušt?“ Ja sam rekao: „Nikoji!“ Mama je rekla: „E, al nisu sve žene takve! Nekin je ženama draže da počnu dan sa limunadon, a završe sa martinijem!“ Ja sam pitao: „Mamac, jel ti to mene brumaješ?“ Mama je rekla: „Ne brumajen te, sinak! Samo ti malo izokola tumačin zašto san glupa!“ Onda je mama kucnila sa svojom čašom limunadice u moju i mignila mi je. Ja sam rekao: „Al ne berem zašto se na abortus mora ić u Sloveniju? Zašto se ne može u Hrvacku?“ Mama je rekla: „Zato šta je Slovenija jedna normalna zemlja, a Hrvacka je katolička rupčaga! Bereš, sinak? U normalnoj zemlji žena sama raspolaže sa svojin tilon, a u katoličkoj rupčagi joj to ne daju! U katoličkoj rupčagi je žena stroj za rađanje, sluškinja i štraca! U katoličkoj rupčagi ne može žena sama odlučit želi li imat dite il ne želi!“ Ja sam pitao: „Nego ko odlučiva?“ Mama je rekla: „Odlučiva crkva! Plus vlada koja liže oltare!“ Ja sam pitao: „Ali zašto?“ Mama je pogledala prema nebu i rekla je: „Ja mislin da je sve počelo kad je Duh Sveti zaboravija stavit goldun! I onda je Divica Marija rodila onog klipsona zbog kojeg njegova crkva gazi žene!“ Ja sam pitao: „Ko je Duh Sveti?“ Mama je rekla: „Nemoj mi reć da si opet pica vjeronauk?“ Ja sam slegnijo sa ramenima. Mama se nakeserila: „Nou frks, to ti je u mojin očima veliki plus! Znači, šta da ti kažen… Duh Sveti ti je oni koji je učinija teško kriminalno djelo i posli toga isparija!“ Ja sam rekao: „Ahaaaa…“ Mama je rekla: „Molinte lipo, prestavit jedno silovanje, koje je izveja nepoznati počinitelj, ka sveti čin! Pa to mogu samo opičeni katolici!“ Ja sam srknijo guc limunadice kroz slamku. Mama je rekla: „E, od tog prvog silovanja je počelo, i onda je išlo sve gore i gore… Al ako opičeni katolici viruju da će in žene bit imkubatori i strojevi za rađanje malih Hrvata, malo su se žešće zajebali!“ Ja sam pitao: „Zašto su se zajebali?“ Mama je nagnila se prema meni i rekla je: „Gleaj, malac… Svako današnje dite će, čin skupi osamnajs godina u guzicu, otpičit iz Hrvacke u Irsku, Švedsku ili Dansku, jer pošto je normalno da se zbriše glavon bez obzira iz katoličke rupčage! Znači, dugoročki gledano, žene u Hrvackoj su strojevi za rađanje malih Iraca, Šveđana i Danaca! Bereš, malac?“ Ja sam rekao: „Beren, mamac!“ Mama je rekla: „Naprimjer primjera, ja računan da ćete ti i Damjanica čin budete punoljetni postat Belgijanac i Norvežanka!“ Ja sam rekao: „Ja nikad neću bit punoljetan!“ Mama je rekla: „E znan, to je malo problem… Al ti si retard, a ne pravilo, sinak! Drugi će svi odrast i otić, trista posto! Ostaće in u Hrvackoj samo popi i časne sestre, a oni ne mogu imat dicu!“ Ja sam rekao: „U to se ne bi zakleja!“ Mama je dignila obe ombrve: „Zašto?“ Ja sam rekao: „Ma čuja san neku spiku, al ne znan bil ti to smija pričat…“ Mama je rekla: „Ma daj, čoviče! Pa viš da ćakulamo ka dvi stare frendice uz limunadu!“ Onda sam ja nagnijo se prema njoj i rekao sam: „Izgleda da je onaj fra Ive iz Gospe od Cukra napravija dite onoj sestri Meliti šta nan drži vjeronauk!“ Mama je cijuknila: „Nemoj me jebat?! Otkud znaš?“ Ja sam rekao: „Rekla mi je pederica Sandra, da je njoj rekla njena mama, da je njoj rekla Niveskina mama, da je njoj rekla Teicina baba!“ Mama je pitala: „A otkud ona zna?“ Ja sam rekao: „Kaže da je vidila sestru Melitu da je išla na autobus!“ Mama je rekla: „Oš reć da je išla na abortus?“ Ja sam rekao: „Tako je!“ Mama je rekla: „Dobro, malac, pa to smo rješili na početku! Zašto govoriš autobus kad misliš na abortus?“ Ja sam rekao: „Išla je na autobus za Ljubljanu!“
Robi K. (IIIa)