Gubitaši tonu sve dublje, ali dižu plaće i dodatno zapošljavaju

Više od polovine državnih poduzeća u Bosni i Hercegovini, a njih 300-ak objavilo je podatke o poslovanju u 2020. godini, ima finansijski deficit, javlja Patria.

Prema agenciji, 50 najvećih državnih gubitaša u prošloj godini ostvarilo je zbirni gubitak od 430 miliona maraka (220 miliona eura).

Najveći neto gubitak u prošloj godini imao je Rudnik uglja “Kreka” – 30,6 miliona maraka (15,6 miliona eura). Slijedi ga sarajevski “Gras” sa 22,6 miliona maraka (11,5 miliona eura). Gotovo 20 miliona maraka (10,2 miliona eura) iznosio je gubitak Elektroprivrede BiH, a Željeznice Federacije BiH dugovale su 17,3 miliona maraka (8,8 miliona eura).

Više od 15 miliona maraka (7,7 miliona eura) duguju Željeznice Republike Srpske. Neto gubitak od 14,6 miliona maraka (7,5 miliona eura) ostvario je Rudnik mrkog uglja “Breza”. Među najvećim gubitašima su i Elektro-Bijeljina sa 12,68 miliona maraka (6,5 miliona eura) i “Hidroelektrane na Drini” sa gotovo 12 miliona maraka (6,1 miliona eura).

Zapošljavanje stranačkih kadrova

Od 50 najvećih gubitaša, čak 33 preduzeća nastavilo je da povećava troškove plata zaposlenima, iako su im gubici u prosjeku veći za 55 posto. Na to je potrošeno 29,5 miliona konvertibilnih maraka (15 miliona eura) više nego 2019. godine.

U Republici Srpskoj primjer su Pošte Srpske, koje su povećale broj zaposlenih za 66, troškove na plate za 2,9 miliona konvertibilnih maraka (1,5 miliona eura), a gubitak na 2,5 miliona konvertibilnih maraka (1,3 miliona eura).

Iz Transparency Internationala BiH (TI BiH) upozoravaju da su, uprkos pandemiji ali i pozivima na štednju, rukovodstva gubitaša nastavila sa praksom bespotrebnog povećavanja troškova. Razloga za to, ističu, ima više.

“Zapravo je sve usmjereno na to da se, sa jedne strane, kroz javna preduzeća obezbijede zaposlenja stranačkim kadrovima. Posebno je to vidljivo u izbornim godinama, a prošla godina je bila izborna. I sa druge strane da se kroz javne nabavke, sklapanje štetnih ugovora ostvaruje profit nekim privatnim firmama koje su u vlasništvu ljudi koji su, opet, u političkim strankama”, ukazuje Ivana Korajlić iz TI BiH.

(Agencije)