Naučne studije su pokazale da pušenje nargile generiše jednako štetne sastojke u odnosu na cigarete, te sadrže značajno veće količine arsena, nikla, katrana, ugljenmonoksida, policikličnih aromatiziranih hidrokarbonata i olova.
Udruženje genetičara u Bosni i Hercegovini je u saradnji sa Institutom za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju Univerziteta u Sarajevu realiziralo projekt pod nazivom “Nargila: užitak ili prijetnja?“
Udruženje je već ranije, kako je kazala viša naučna saradnica Instituta za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju UNSA i sekretar Udruženja prof.dr. Anja Haverić, provodilo projekte edukacije mladih o štetnostima konzumiranja cigareta te je ovaj projekt bio logičan nastavak, pogotovo u vrijeme kada nargile stiču veliku popularnost, posebno među mladima.
Ona je podsjetila da je prema posljednjem Globalnom istraživanju o potrošnji duhana kod mladih (Global Youth Tobacco Survey – GYTS) u Federaciji Bosne i Hercegovine, od 13.387 učesnika studije uzrasta od 13-16 godina, njih 44,1 posto probalo nargilu dok je njih 16,1 posto konzumira, a samo 5,4 posto je odbilo konzumaciju.
To istraživanje je sa svojim timom provela i 2020. godine objavila prof. dr. Aida Ramić-Čatak, federalna koordinatorica za kontrolu duhana i pomoćnica direktora za stručne poslove u Zavodu za javno zdravstvo Federacije BiH.
S obzirom da je velika popularnost nargile u velikoj mjeri uzrokovana uvjerenjima da je nargila manje štetna od cigareta, na pitanje da li je to zaista tako, Haverić kaže da u odnosu na cigarete, nargile sadrže značajno veće količine arsena, nikla, katrana, ugljenmonoksida, policikličnih aromatiziranih hidrokarbonata i olova.
– Naime, prosječna sesija konzumiranja nargile traje od 20-80 minuta i ekvivalentna je pušenju 100 i više cigareta. Studije su pokazale da pušenje nargile generiše jednako štetne sastojke u odnosu na cigarete te sadrže značajno veće količine arsena, nikla, katrana, ugljenmonoksida, policikličnih aromatiziranih hidrokarbonata i olova – istakla je prof. Haverić u intervjuu za Fenu.
Prilikom sagorijevanja nargila, otpuštaju se visoke koncentracije ugljenmonoksida, teških metala i kancerogenih materija, za koje se zna da povećavaju rizik za pojavu raka grla, pluća, usta i oboljenja srca i krvnih sudova.
– Čak i pasivno pušenje nargile se dovodi u vezu sa smanjenom tjelesnom težinom, varijacijama srčane frekvencije, hiperglikemijom, hipertrigliceridemijom i povećanim rizikom od genetičkih oštećenja koja vode ka razvoju karcinoma – naglasila je Haverić.
Dodatno, pušenje nargile nosi rizik i od prenosa zaraznih bolesti kao što su tuberkuloza, hereps, hepatitis.
– U istraživanju koje je provelo Udruženje genetičara u Bosni i Hercegovini pratili smo uticaj pušenja nargile na oštećenja genetičkog materijala. Kao kontrolni uzorak imali smo skupinu nepušača tj. dobrovoljaca koji ne kunzumiraju niti nargilu niti cigarete – navela je ona.
Iako je istraživanje provedeno na malom uzorku, nedvojbeno je da pušači nargile imaju izraženije oštećenje genetičkog materijala u odnosu na nepušače, a u toku je priprema naučnog rada koji će sadržavati detaljne rezultate istraživanja.
– Istraživanje je provedeno među mladim osobama te ohrabruje činjenica da je veliki broj njih spreman da se odrekne ovog opasnog užitka, a posebno na osnovu rezultata našeg istraživanja – navela je Haverić.
Istraživanje i naučni rad finansijski je podržan od Ministarstva za obrazovanje, nauku i mlade Kantona Sarajevo u 2019. godini.
(FENA)