U zemlji sedih glava, koje nužno ne znače mudrost, biti mlad je najveći greh. Posebna vrsta greha je biti mlad i još imati svoj stav, koji se često suprotstavlja onima koje nam nameću te mudre glave. Bojan Krivokapić je stoga debelo zgrešio. Zgrešio je jer ima svoj stav, jer o tome često priča i piše, a posebno je zgrešio jer ukazuje na neuralgične tačke ovog društva. Kog društva? Novog Sada, gde živi? Vojvodine, Srbije? Ne. Jugoslovenskog društva. To, ali i činjenica da je reč o piscu, koji se u nekim drugim okolnostima ne bi mogao smatrati baš tako mladim, koji iza sebe ima tek jedan skoro pa prozni roman, knjigu poezije i knjigu koja tek čeka svoje izdanje, bili su više nego dovoljni da ga ugostimo u 170. KUPEK-u.
Piše: Dejan Kožul
Svi važniji, ili barem oni koji su nama važni, književni događaji, ali i ostali program koji nije na radaru mainstreama, u Novom Sadu, evropskoj prestonici kulture za 2020. godinu, dešavaju se u Crnoj kući ili Omladinskom centru CK 13. Zasluge, barem za onaj književni deo idu posebno Bojanu Krivokapiću. Stoga smo ovaj KUPEK odlučili snimati baš na tom mestu.
Dalo nam je to povoda da porazgovaramo o Novom Sadu, prestonici kulture u nečijoj glavi, ali najmanje u glavama Novosađana, ili barem onog dela Novosađana, koji o kulturi i umetnosti ipak razmišljaju na jedan drugačiji način, gde se ne rukovode isključivo lakom zabavom i neprovokacijom.
Bojan je već godinama deo te off priče, prvo kao učesnik Kamernog pozorišta muzike „Ogledalo“, a onda i sam kao pisac. „Trči Lilit, zapinju demoni“ je njegovo prvo čedo, koje je pobedilo na konkursu kikindske biblioteke i kao takav je dobio pravo na objavljivanje. O popularnosti knjige je teško pričati u Srbiji jer je gotovo nemoguće doći do nje, međutim postoji istarsko izdanje, kao i italijansko što hoće reći da Bojan svojim delom, ali i delovanjem uveliko prevazilazi prostor u kom živi i radi i ako ga već moramo negde svrstavati onda ga svrstajmo u jugoslavenske književnike i svrstajmo ga u Jugoslaviju. Ako vam kojim slučajem ovo nije jasno poslušajte KUPEK u kom je Bojan, između ostalog rekao:
„Biti piscem je meni jedna od najboljih stvari koje su mi se desile u životu. Osećam se dobro i u stvaranju teksta, susretu sa ljudima, preispitivanju šta radim, slušanju reakcije ljudi na taj tekst…Baš nešto što me veseli.“
Bojan je završio svoj prvi roman i uskoro se očekuje i koričenje istoga u izdanju beogradske izdavačke kuće Rende. Želite znati o čemu se radi? Poslušajte KUPEK.
Prva je ovo emisija nakon smrti Leonarda Cohena. Igrom slučaja poslednjih pet, šest izdanja i počinjemo obradama njegove pesme „The Partisan“. Tako je bilo i ovoga puta, a kad već spominjemo Cohena i ovu pesmu, ali i kad nam je Bojan već gost, neizbežno je bilo popričati malo i o današnjem fašizmu, antifašizmu, ali i o nasilju kao potencijalno jedinom mogućem obliku borbe o čemu su razgovarali u Prijedoru.
„Problematizovali smo nasilje kao legitiman način otpora i borbe. Rat se nije dobio nenasilnim metodama već puškom. Napunjene su nam glave tim pomirbenim politikama. Zaboravili smo da je borba mnogo šira, da je često neprijatna, nasilna…“
Kulturno, ali pre svega jedno edukativno KUPEK izdanje tokom kog smo plovili od Novog Sada, preko Rijeke, Pazina, Prijedora, Sarajeva, pa se opet vratili u Novi Sad, grad kulture bez kulture ili kulture na kapaljku.
KUPEK # 170. sa Bojanom Krivokapićem i više nego zanimljivim gostom, i opet više nego zanimljivom playlistom poslušajte ovde.
(AbrašMEDIA)