Krajem, sada već, prošle godine u beogradskom Kulturnom centru Rex odigrana je predstava „Hegel i duga lista prevara“. Reč je o tzv. inkluzivnoj predstavi u koprodukciji grupe „Hajde da…“, KC Rex i Magacina. Predstava polazi od Hegelovog postulata da je istinito ono što je celo, potpuno. Ako je nešto celo, ono onda nema nikakav manjak, stoga ni za čim i ne žudi. Teži održanju, a ne promeni. Telesne matrice su jedno od osnovnih njegovih oruđa. Ako se neko određeno telo ne uklapa u “standardnu” matricu (sliku) tela, proglašava se “neadekvatnim”. Matrica tela osobe sa invaliditetom kao da u startu podrazumeva manjak određenih sposobnosti, stoga se unapred te sposobnosti otpisuju konkretnoj osobi. Ova predstava pokazuje suprotno, sukobljava se sa Hegelom kao i temeljima fašizma, a ujedno ova predstava najbolje opisuje ono čime se grupa „Hajde da…“ bavi. Stoga smo, u ovom prednovogodišnjem izdanju ugostili Marka Pejovića autora teksta i jednog od osnivača grupe i Jovanu Rakić, učesnicu u predstavi i uveliko zaslužnu za plesna ostvarenja dvojice glumaca koji se ne uklapaju u našu matricu „normalnosti“.
Piše: Dejan Kožul
Umenobil i KUPEK ponovo u pogonu. Dok iščekujemo pozitivne temperaturne šokove odlučili smo se iskoristiti jedan retki sunčan dan i osvetliti njime jedan bitan problem društava u kojima živimo i opet se bavimo marginalizovanim grupama i opet kroz umetnost.
Marko Pejović i Jovana Rakić se već skoro 10 godine intenzivno bave što pozorišnim što plesnim radionicama za osobe sa invaliditetom, u onom najširem smislu, sa ratnim veteranima i uopšte svima onima za koje ovo društvo ne nalazi razumevanje.
Rad sa ovim grupama jeste neki vid terapije ali ne terapije za one za koje mislimo da im terapija treba jer imaju neki nedostatak, već terapije onih koji se po Hegelovim postulatima uklapaju u standardnu matricu, a ako se već uklapaju u tu matricu, ako je “celo” čemu onda terapija?
Reč je o otvaranju uma, o razumevanju problema i teškoća sa kojim se svaki dan suočavaju marginalizovane grupe, o prihvatanju. Heterogene grupe nisu zahvalne za rad ali su itekako inspirativne o čemu nam je više iz svog iskustva pričala Jovana.
Podela u ovoj emisiji bi se mogla svesti na teoriju i praksu. Marko je kao psiholog i autor brojnih tekstova bio zadužen za ono prvo. Kako je uopšte zaživela ideja da se krene u jedan ovako nezahvalan rad, ako znamo da su institucije bilo fizički ali i u svakom drugom smislu zatvorene za marginalizovane grupe? Da li je reč o nameri ili jednostavno nerazumevanju i može li se uopšte pravdati takvo ponašanje, čak i ako je reč „samo“ o nerazumevanju?
Kako umetnost deluje na njih, koliko im otvara vrata ka spoznaji, da bez obzira što su im obrazovne i ostale institucije bile nedostupne, nisu ništa manje vredni od većine stanovništva, već naprotiv.
Deo razgovora posvetili smo i festivalu „Off Frame“ koji je održan krajem prošle godine, a koji je u neku ruku testirao „novi model države“, novu demokratičnost sa čim su se opet, možda i nesvesno doveli u sukob sa Hegelom i njegovim viđenjem države kao nečim najuzvišenijim, te negiranjem pojedinca.
Rat je u tom smislu dobar po državu jer je „očisti“, smatra Hegel, a naši gosti i svi koji su bili učesnici festivala, koji su deo priče oko grupe „Hajde da…“ pokazuju da može i mora suprotno, da je svaki pojedinac bitan i da svaki pojedinac može doprineti društvu. Da nam samo otvori um i otvori put ka boljem razumevanju i empatiji, i više nego je dovoljno.
Ovaj 174. KUPEK je ujedno i predrođendanski. Prvog februara punimo šest godina. Čestitke primamo na mail: thekupek@gmail.com, a pozive za proslavu tek očekujte. Ovo predrođendansko izdanje emisije možete poslušati na kao i uvek na našem mixcloud kanalu.
(AbrašMEDIA)
