Naučna savjetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Sanja Sakan koja je došla, ne svojom željom, u centar pažnje javnosti nakon što je u Malom Zvorniku predsjednika Aleksandra Vučića, upozorila na problem rudarenja litija, izjavila je da su najveći problemi u iskopavanju te rude tehnologija ekstrakcije, otpadna jalovišta i transport.
“Već su i istražne bušotine povećale nivo toksičnih elemenata u okolnom zemljištu i vodi, pogotovo arsena, koji je iznad granice dozvoljenog u zemljištu, a tu je i bor. Sve ovo pričam kao naučnik, ali i patriota kome je pre svega stalo do nauke i naroda”, rekla je Sakan za novi broj nedeljnika NIN, prenosi FoNet.
Vlasti u Srbiji suočavaju se sa sve žešćim otporom rudarenju litija nakon što je Beograd 19. jula s Evropskom unijom potpisao memorandum o strateškom partnerstvu u održivim sirovinama, pokrenuvši tim dokumentom novi val skoro svakodnevnih protesta diljem zemlje.
Sakan je rekla da stoji iza svega što je rekla i na protestnom skupu i pred predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, jer je njeno mišljenje “bazirano na ozbiljnom naučnom istraživanju”.
“Neverovatno je da su naši naučnici pre 40-50 godina znali da koncentracije bora treba da budu regulisane, kada se mnogo manje znalo o toksičnosti elemenata, a da toga danas u zakonu nema. Ono što je najvažnije, rezultati su pokazali da oko istražnih bušotina koje su puštale vodu nema rastinja i da su povećani sadržaji bora i arsena”.
Sakan je rekla da, kada se bilo šta dešava u prirodi, vi remetite prirodni tok, i ako su povećane koncentracije tokom istražnih radnji, ne može garantovati da u toku svih tih procesa neće doći do oslobađanja i bora i arsena.
“Ovde je problem jer je jadarit jako specifičan mineral, silikatna je njegova struktura, a velika je nepoznanica ceo tehnološki proces i mi ne možemo da garantujemo da neće doći do zagađivanja životne sredine. Ali, ono što sigurno znamo je da će se koristiti ogromne količine sumporne kiseline, velike količine vode, znamo da će se oslobađati velika količina ugljen-dioksida, a veliki problem je i ono što će ostati u otpadnom materijalu i njegovo odlaganje na jalovište”, dodala je.
Promjene u cijelom sistemu
Sakan tvrdi da će, ako se otvori rudnik, doći do promjene na lokaciji.
“Mi ćemo da poremetimo prirodne procese, pošto ćemo nešto veštački da napravimo”.
Rekla je, takođe, da će se pokrenuti i podzemne vode i doći će do promjena u cjelokupnom hidrosistemu.
“To ne može niko da ospori. Najbolje bi bilo kada mi ništa ne bismo dirali, pa imali tu neku vodu kao rezervoar, pa zlu ne trebalo. Pa ako nam zatreba, možemo da uradimo ispitivanja, koliko god to bilo teško, i da vidimo da li tu vodu možemo da iskoristimo. Ali, ako dodamo to zagađenje, sigurno ne možemo prirodi da napravimo ništa dobro, jer smo narušili njen sistem”.
Prema Sakan, jedan od najvećih problema koji se pominju je – jalovište, pošto će jalovine biti u velikim količinama, jer je procenat litija u jadaritu oko sedam posto, “što znači da ako se iskoristi 15 posto za sve što je korisno, od 100 kilograma rude, ostaje 85 kilograma [jalovine], plus sve ono što će se dodati tokom tehnološkog procesa”.
“Gde god da bude to jalovište, mi govorimo o kraju koji je bogat vodom. Vi ne možete znati šta će biti za 20-30 godina. Tu u okolini je bio rudnik Stolice, pa se posle toliko godina pojavio veliki problem kada je pukla brana na jalovištu. Imamo iskustvo da to može da se desi. U prirodi vi nemate hermetizovano zatvoreni sistem. Imate podzemne i površinske vode, mikroorganizme i niko ne može da garantuje da će kroz određeni broj godina sve to da bude sigurno. Ja pričam kao naučnik”, rekla je.
(Agencije)