Nedavno je ruska nezavisna TV Телеканал Дождь prenela, a vest su potom podelili mnogi mediji, da je Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin predao Nikolaju Patruševu, sekretaru Saveta za nacionalnu bezbednost Ruske Federacije snimke razgovora koje je tajno napravila Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prisluškujući sastanke koje su u Beogradu održali pripadnici ruske opozicije.
Piše: Rodoljub Šabić, Peščanik.net
Ruski opozicionari, suočeni sa velikim problemima u vezi sa okupljanjem u Rusiji, budući da im za ulazak u Srbiju nisu potrebne vize, sretali su se u Beogradu. A prema tome što je objavila ruska televizija, BIA je to pokrila, prisluškivala ih i snimala, i snimke predala ruskoj strani.
Prema navedenoj vesti, na sastanku koji su Vulin i Patrušev održali krajem maja, ministar je predao snimke na kojima su zapisi razgovora jednog od lidera ruske opozicije Andreja Pivovarova i Vladimira Kara-Murze, takođe istaknutog opozicionara. U prilog tome navodi se i činjenica da je ubrzo nakon sastanka Pivovarov u Sankt Peterburgu uhapšen i sad mu preti kazna do 6 godina zatvora zbog „učestvovanja u radu u nepoželjnoj organizaciji“.
Na vest čiji izvor je Vladimir Kara-Murza, u svom prepoznatljivom maniru i prepoznatljivim vokabularom reagovao je ministar Vulin:
„Svaka budala može da ima svoje mišljenje, baš kao što svaki špijun može da se predstavi kao humanitarni radnik ili aktivista bilo koje vrste. Ne znam u koju kategoriju spada ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza, ali znam da je lažov koji će svoje laži morati da pravda i pred srpskim i pred ruskim sudovima, gde god da budem mogao da ga tužbom izvedem pred lice pravde i dovedem poznavanju istine. Laži da ministar policije Srbije nosi bilo kakve podatke bilo kome je opasna i sračunata podlost, kako bi se Srbija prikazala kao nesuverena zemlja kojom drugi upravljaju.“
I mada je generalno (ne samo zbog famozne tetke iz Kanade) kredibilitet ministrovih tvrdnji najblaže rečeno veoma problematičan, ipak, verovatno, bez dokumentovanih informacija nema mnogo smisla kategorički birati ko govori istinu. Možda bi moglo biti vredno pažnje to što ministar demantuje predaju snimaka, ali ne i njihovo postojanje. Ako snimci postoje, a nisu napravljeni uz zakonito odobrenje suda, to bi značilo da se BIA bavila nezakonitim prisluškivanjem, da je izvršeno krivično delo. Ali budući da smo postali zemlja u kojoj nema praktično nikakvog nadzora nad primenom ovakvih mera, pa ih nezakonito i nekažnjeno mogu primenjivati ne samo vlast nego i stranačke, poslovne ili kriminalne strukture, ni to nije previše zanimljivo. Uputnije je obratiti pažnju na nešto drugo.
Prošle godine srpski ministar i ruski sekretar sastali su se čak 3 puta. O poslednjem sastanku održanom u Moskvi, MUP je objavio saopštenje u kom se između ostaloga navodi: „Na sastanku je istaknuto da su ‘obojene revolucije’ postale već tradicionalni instrument politike određenih centara moći i zemalja koje imaju za cilj narušavanje državnosti i gubitak suvereniteta pod izgovorom demokratizacije i konstatovano da se slobodne zemlje moraju tome odupreti“. Navedeno je i da je s tim u vezi „srpski ministar istakao da je saradnja između Srbije i Rusije na najvišem nivou“ , sve garnirano nezaobilaznom formulom: „zahvaljujući dobrim ličnim odnosima predsednika Vučića i Putina“.
Brojni izvori navodili su da Rusija i Srbija imaju zajedničku Radnu grupu sa zadatkom da se bavi „normativnim uređivanjem položaja NVO, da sprečava masovne demonstracije i da vrši konstantan nadzor nad opozicionim aktivistima, nevladinim organizacijama i nezavisnim novinarima“. Neki od medija koji su ovo objavili navodili su izričito da su imali uvid u dokument o formiranju radne grupe.
Ovo MUP nikad nije demantovao.
Prema našem Ustavu „Republika Srbija je zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“. Nespojivo je sa navedenim principima viđenje opozicije kao nekog subverzivnog faktora, kao nekakvog državnog neprijatelja. Naprotiv, ti principi podrazumevaju shvatanje da je opozicija nužan, integralni korektivni deo demokratskog političkog sistema i dosledno tome neizbežno podrazumevaju i slobodu okupljanja i udruživanja i slobodu izražavanja i slobodu medija. Ta prava i slobode su i izričito zajamčene našim Ustavom i zakonima.
Ruskim zakonima to je uređeno znatno, bitno drugačije. Ta činjenica neizostavno nameće pitanje i zahteva da, umesto što se raspravlja sa ruskim opozicionarima, ministar bez odlaganja odgovori srpskoj javnosti – šta zapravo u vezi sa „obojenim revolucijama“ (pojam je u pravnom poretku Srbije nepostojeći) podrazumeva njegova saradnja sa ruskim vlastima, pogotovo na najvišem nivou?