Većina kampanja za sindikalno organizovanje oslanja se na poređenja prosperiteta iz prošlog veka sa današnjim dubokim nejednakostima. Međutim, kampanja koja je kulminirala u ponedeljak 29. marta, poslednjeg dana izjašnjavanja 6.000 zaposlenih u Amazonovom distributivnom centru u Besemeru u Alabami da li da se priključe Sindikatu maloprodaje, veleprodaje i robnih kuća (RWDSU) – redak je primer poziva na sindikalno organizovanje okrenuto budućnosti. Demokratski kongresmen Endi Levin iz Mičigena, posvećeni sindikalista, opisao je ovaj događaj kao „najvažnije izbore radničke klase u Americi u 21. veku“. U Alabamu je otputovao i velečasni dr Vilijam Barber, verovatno najistaknutija ličnost savremenog pokreta za građanska prava, koji kaže: „Danas je Besemer naša Selma“.
Piše Benjamin Wallace-Wells, The New Yorker
Prevela Milica Jovanović, Peščanik.net
Ovaj događaj je važan jer otelovljuje političku transformaciju Juga o kojoj sanjaju progresivci. Prema sindikalnim zvaničnicima, većina zaposlenih u distributivnom centru smeštenom u blizini Birmingema su crne žene. Na prilazu objektu pristalice sindikata RWDSU postavile su znak na kome je prikazana zagovornica glasačkih prava Stejsi Abrams u pozi radnice Rouzi. Visoki sindikalni službenik u Vašingtonu ukazao mi je na detalj iz intervjua objavljenog na sajtu magazina The American Prospect, sa liderom kampanje na terenu, 33-ogodišnjim organizatorom Džošom Bruerom. Bruer tu kaže da mnogi radnici koji podržavaju ulazak u sindikat učestvuju u demonstracijama za uklanjanje spomenika vojnicima Konfederacije u Birmingemu.
Amazon spada u najveće privatne poslodavce u Sjedinjenim Državama; njen osnivač, Džef Bezos, verovatno je najbogatiji čovek u savremenoj istoriji. Kompanija od novembra 2018. svoje zaposlene plaća 15 dolara na sat i, što je bez presedana, sprovodi potpuni nadzor svojih radnika. „Nije stvar samo u platama“, kaže mi Stjuart Eplbaum, predsednik RWDSU. Radi se i o napornom tempu rada i metodama nadzora u realnom vremenu koji Amazon primenjuje nad svojim radnicima. Eplbaum kaže da su pojedini radnici koje je zastupao njegov sindikat već imali iskustva s poslodavcima koji im prate kretanje preko GPS čipova u kamionima za dostavu, „ali još nisu doživeli da se od njih očekuje da dodirnu paket svakih 8 sekundi“. Kako kaže, bilo je teško organizovati se unutar objekta u Besemeru delom i zbog toga što se mnogi radnici međusobno ne poznaju. „To je hiper-tejlorizam“, kaže Dejmon Silvers koji vodi odeljenje za politike i pravnu pomoć u Američkoj federaciji rada i Kongresu industrijskih organizacija (AFL-CIO). „Amazon je utvrdio šta je optimalan skup fizičkih kretnji koji očekuju od svojih radnika. Kompanija ima mogućnost da nadzire zaposlenog u svakom trenutku, da bi se merilo odstupanje između onoga što radnik radi i onoga što oni žele da on radi. Radnik nema gde da se sakrije“. Eplbaum dodaje: „Ljudi nam kažu da se osećaju kao roboti kojima upravljaju roboti.“
Kampanja za osnivanje sindikata u Amazonu izazvala je retko strastvenu reakciju onih od kojih se to i očekivalo. Abrams, Levin i Berni Sanders obznanili su svoju podršku, kao i predsednik Džo Bajden, koji je u snimljenoj poruci ohrabrio organizatore i upozorio sve koji ih ometaju. Kampanja je privukla i neke neočekivane saveznike, pre svih konzervativnog senatora Marka Rubija sa Floride, koji je u autorskom tekstu za USA Today izrazio svoju podršku organizovanju radnika u njihovom otporu Amazonovim metodama: „Završeno je doba u kome je poslovna zajednica podrazumevala podršku republikanaca.“
Amazonov uticaj je ogroman i tiče se čitavog spektra problema, od nejednakosti u imovini i prihodima do antimonopolske politike, američkih odnosa sa Kinom, totalnog nadzora na radnom mestu, kao i razornih posledica koje krupni biznis, u ovom svom koncentrisanom i najmoćnijem obliku, ostavlja na porodice i zajednice; nesumnjiv je i ogroman uticaj Amazona na politiku. On uspeva da, bar za trenutak, ujedini Marka Rubija i Stejsi Abrams. Većina kampanja za organizovanje radnika ima simboličku težinu, dok se poslodavac i njegovi radnici zalažu za različite modele ekonomske organizacije. Bitka u Besemeru je drugačija. Amazon nije posrednik budućnosti ekonomije, već njena suština.
***
Godišnjica izbijanja pandemije koja je mnoge Amerikance prinudila da sede kod kuće, naručuju sve što im je potrebno i strimuju zabavu ne deluje kao dobar trenutak za konfrontaciju sa Amazonom, kompanijom koja pruža upravo takve usluge. Prihodi Amazona u 2020. uvećali su se za gotovo 40% a radna snaga za oko 50%; bogatstvo Džefa Bezosa prošle godine je navodno uvećano za blizu 70 milijardi dolara. Kompanija je postala tako sveprisutna da će vas čak i obična pretraga uvući u njenu mašineriju: kada sam ukucao upit „da li je Amazon popularan“ većina rezultata u vrhu liste odnosila se na Amazonovu ponudu knjiga o popularnosti. Odgovor na moje pitanje izgleda da glasi – i jeste i nije. U jednoj anketi, 91% ispitanih je reklo da je naklonjeno prema Amazonu; u drugoj, 59% misli da je ova kompanija pogubna za mala preduzeća.
Sve više istaknutih konzervativaca javno osuđuju Amazon. Bezosovo rastuće bogatstvo i profiterstvo Amazona na meti su emisije Takera Karlsona na Foks njuzu još od sredine Trampove ere; početkom ove zime, Donald Tramp Mlađi nazvao je Bezosa „licemernim“ zato što je u novembru slavio Bajdenovu pobedu, da bi par meseci kasnije pokušao da ograniči izjašnjavanje o sindikalnom organizovanju u Alabami. Džoš Hauli, provokativni senator iz Misurija, u maju će objaviti knjigu pod naslovom „Tiranija krupnih tehnoloških kompanija“; on je dobio pohvale od Donalda Trampa zbog protivljenja uticaju Silicijumske doline. Argumenti protiv Amazona koji se u poslednje vreme javljaju na desnici tiču se i odluke kompanije da ukine hostovanje Parlera, ekstremističke društvene mreže, ili da iz svoje onlajn knjižare skloni autora koji kritikuje transrodni identitet.
Oren Kas, bivši službenik u kampanji Mita Romnija, rekao mi je da je kritika Amazona rasprostranjena na desnom centru. Kas, koji vodi novu konsultantsku organizaciju, „Američki kompas“ delom posvećenu osporavanju laissez-faire ortodoksije, smatra da takva podrška može biti zametak šireg konzervativnog zaokreta protiv fundamentalizma slobodnog tržišta. „Ponašanje firmi poput Amazona, kao ne samo ekonomske već i društvene i političke sile, za konzervativce je primer teze da ono što je dobro za profit ne mora uvek biti dobro za Ameriku“, kaže Kas. Romni se zalaže za poreske olakšice za porodice s decom; Tom Koton, senator iz Arkanzasa, govori o načinima na koje kineska proizvodnja remeti tržišta; Hauli zagovara rat protiv Silicijumske doline i odbranu tradicionalnih zajednica; Rubio je svestan pritiska gigantskih multinacionalnih kompanija na mala preduzeća. Kao da postoji i oštra generacijska podela među konzervativnim aktivistima i službenicima: mlađi od 40 godina imaju veću skepsu prema fundamentalizmu slobodnog tržišta, baš kao što se mlađi levi političari odriču obamizma i zauzimaju skeptičan, intervencionistički stav u odnosu na slobodno tržište; njihov preteča je Elizabet Voren.
„Amazon je specifičan po mnogo čemu“, kaže Kas. „Mada je u načelu neophodno preispitati odnose rada i upravljanja, kao i moć radnika na tržištu rada, pitanje Amazona je stvorilo posebno uverljive okolnosti za podršku promenama“. Kas je nedavno u nizu tvitova sakupio vesti iz čitave prošle decenije o radnim praksama u Amazonu. Između ostalog, tu se mogu naći izveštaji o tome kako je Amazon držao kola hitne pomoći ispred skladišta tokom letnjih talasa vrućine, kako su zaposleni ponekad dobijali otkaze na osnovu algoritamske računice, bez uticaja nadređenog ljudskog bića (ovu optužbu je kompanija demantovala), ili kako je Amazon unajmio detektive da prikupljaju informacije o radnicima u skladištu. Kas kaže da je „šablon prilično jasan i ukazuje da je radnicima neophodno više slobode“. Većina konzervativaca i dalje je skeptična prema radničkim sindikatima. Ni Rubio ne ide dalje od potrebe za manje konfliktnim odnosima uprave i radnika. Ali iz Kasovog niza na tviteru čini se da je Amazon toliko usavršio model efikasne korporacije, da jasan uvid u rad ove kompanije znači i razotkrivanje tekuće ideologije tržišta pod punim, ledenim svetlom.
Radničke vođe u Vašingtonu podršku republikanaca smatraju dobrodošlom, mada uglavnom dekorativnom – kao kada vam dalji rođak za Božić pošalje sliku praseta. Mnogo više očekuju od demokrata. U svojoj poruci podrške početkom meseca, Bajden je poslodavce upozorio da ne ometaju sindikalne izbore: „Treba da imate na umu da zakon o radnim odnosima ne kaže samo da sindikati mogu da postoje. Kaže i da treba da podstičemo njihov rad“. Silvers iz AFL-CIO smatra da „način na koji Bajden govori nije bez presedana, ali su ti presedani još iz doba Ruzveltove administracije“. Eplbaum iz RWDSU kaže: „Nekada su i demokratski predsednici retko pominjali sindikate. Bajden je drugačiji.“
Amazon je oličenje ekstremne nejednakosti i koncentracije bogatstva i ekonomske moći u 21. veku, što je već promenilo Demokratsku i neke delove Republikanske. Amazonov sistem je u potpunosti realizovan u besemerskom skladištu, pa je tu i zametak moguće budućnosti sveta rada. Mnogo toga zavisi od izbora tih 6.000 radnika. Eplbaum sluti da su se u početku radnici opredeljivali protiv sindikalnog organizovanja, ali da su mu oni koji su glasali kasnije – nakon što je sindikat predstavio svoju viziju – bili više naklonjeni. „Krenuli smo na najbogatijeg čoveka u istoriji i tu neverovatno moćnu korporaciju“, kaže Eplbaum. „Ali mislimo da ih je moguće pobediti.“