Izgleda da je Elon Musk u jednom času osetio prazninu – dovoljno veliku da za Twitter plati cele 44 milijarde dolara. On je jedan od pionira onlajn plaćanja, čovek koji je promenio automobilsku industriju, revolucionisao putovanje u svemir i eksperimentisao s direktnim interfejsom između mozga i kompjutera. Revolucionarne tehnologije učinile su ga najbogatijim preduzetnikom na svetu. Ali avaj, brojna postignuća i bogatstvo nisu mu osigurali ulazak u novu vladajuću klasu vlasnika digitalnog kapitala koji živi u oblaku. Twitter je bio dobra prilika da to ispravi.
Piše Yanis Varoufakis, Project Syndicate
Preveo Đorđe Tomić, Peščanik.net
Od samih početaka kapitalizma moć je proisticala iz posedovanja kapitalnih dobara, parnih mašina, Bessemerovih peći, industrijskih robota i tako dalje. Danas je digitalni kapital taj koji svojim vlasnicima daje nezamislivu moć.
Pogledajmo Amazon, tu nepreglednu mrežu softvera, hardvera i skladišta, i Amazonovu Alexu, napravu koja stoji na radnoj površini u kuhinji i direktno komunicira s ukućanima. Taj sistem sagrađen u digitalnom oblaku ima bolje uvide u naše emocije nego bilo koji oglašivač iz prošlosti. Tako stečena znanja koriste se za proizvodnju iskustava krojenih po meri koja će izazvati našu reakciju. Potom sistem generiše sopstvene reakcije na koje mi ponovo odgovaramo, sve u skladu s algoritmom koji bez prestanka proizvodi nove talase reakcija.
Za razliku od nekadašnjeg zemaljskog ili analognog kapitala koji su uglavnom činila sredstva za proizvodnju stvari koje potrošači žele, digitalni kapital modifikuje ljudsko ponašanja u skladu s interesima vlasnika kapitala. Jedinstveni algoritam koji se izvršava u lavirintu farmi servera, optičkih kablova i antena mobilne telefonije simultano proizvodi višestruka čuda.
Prvo čudo digitalnog kapitala bilo je pridobijanje ljudi da ga umnožavaju i uvećavaju mu vrednost i produktivnost sopstvenim besplatnim radom, svakim tekstom, ocenom, fotografijom ili video snimkom koji kreiraju i publikuju koristeći njegove interfejse. Stotine miliona ljudi su uspešno pretvoreni u digitalne kmetove – besplatnu radnu snagu koja kuluči na digitalnim posedima gospodara i veruje, kao što su seljaci u feudalizmu verovali, da je rad (kreiranje i deljenje fotografija i mišljenja) deo naše prirode.
Drugo čudo je sposobnost digitalnog kapitala da nam proda predmet želje koju je sam proizveo. Amazon i Alibaba, kao i mnoštvo njihovih imitatora u svim zemljama sveta, neupućenom oku mogu izgledati kao monopolizovana tržišta. Ali ovde zapravo nema nikakvog tržišta – pa ni hiperkapitalističkog digitalnog tržišta. Čak i na tržištima pod kontrolom samo jedne kompanije ili jedne osobe interakcija između korisnika je relativno slobodna. Kada jednom uđete na platformu kao što je Amazon, algoritmi vas izoluju od ostalih kupaca i pružaju vam samo informacije koje su vam vlasnici namenili.
Potrošači ne mogu komunicirati između sebe, ne mogu se udružiti ili organizovati da prinude prodavca da spusti cene ili poboljša kvalitet. Odnos između prodavaca i algoritma takođe je veoma sužen. Oni su dužni da plaćaju vlasniku za svaku obavljenu transakciju. Sve transakcije i odnosi su posredovani ne nevidljivom rukom tržišta već nevidljivim algoritmom u službi samo jedne osobe ili jedne kompanije. Takav sistem je po svojoj suštini digitalni feud.
Musk je bio jedini tehno velmoža prinuđen da s periferije nemoćno posmatra trijumf tehno-feudalizma. Njegova kompanija Tesla uspešno koristi tehnologiju oblaka da automobile pretvori u čvorišta digitalne mreže koja proizvodi ogromne količine podataka i vezuje vozače za Muskov sistem. Istovremeno, njegova kompanija SpaceX i mreža satelita koji okružuju planetu dosad su uglavnom bili u službi razvoja digitalnog kapitala nekih drugih mogula.
Enfant terrible poslovnog sveta nije imao načina da ostvari ogromnu dobit koju proizvodi digitalni kapital. Tako je bilo do sada: ali Twitter bi to mogao da promeni.
Čim je preuzeo kompaniju i proglasio se za Vrhovnog Tvita, potvrdio je nameru da sačuva Twitter kao „prostor javne debate“ u kome se može raspravljati o bilo čemu. To je bila mudra taktika kojom je uspešno skrenuo pažnju javnosti s globalne debate o tome može li se danas najposećeniji forum kratke forme predati u ruke mogulu s istorijom nemarnog odnosa prema istini na tom istom forumu.
Liberalni komentatori negoduju zbog aktiviranja Trumpovog naloga. Levica strahuje od uspona tehnološki naprednije verzije Ruperta Murdocha. Pristojni ljudi svih usmerenja osuđuju tretman zaposlenih u Twitteru. A Musk? Čini se da Musk ima spreman plan: u jednom informativnom tvitu objavio je nameru da od Twittera napravi „univerzalnu aplikaciju“.
„Univerzalna aplikacija“, prema mojoj definiciji, nije ništa manje od prolaza u oblak digitalnog kapitala koji vlasniku omogućuje da modifikuje ponašanje potrošača, profitira od besplatnog rada korisnika pretvorenih u digitalne kmetove i konačno, i ne manje važno, da naplati prodavcima zakup prostora za prodaju robe. Musk dosad nije imao ništa slično „univerzalnoj aplikaciji“, a bilo je prekasno da je pravi od nule.
Jer dok je on bio zauzet marketingom i masovnom proizvodnjom električnih automobila i smišljanjem načina da izvuče profit iz svemirskih misija, Amazon, Google, Alibaba, Facebook i Tencentov WeChat su prigrabili sve platforme i interfejse sa potencijalom „univerzalne aplikacije“.
Pred Muskom je izazov da unapredi digitalni kapital Twittera i poveže ga s postojećom mrežom podataka koju će puniti podacima prikupljenim pomoću električnih automobila i bezbrojnih satelita koji obilaze planetu ili kruže oko nje. Ako uspe da se nagodi s preostalim zaposlenima u Twitteru, prvi zadatak će mu biti da eliminiše botove i trolove, da bi novi Twitter najzad saznao identitete svojih korisnika i tako stekao vlasništvo nad njima.
U pismu oglašivačima Musk ispravno zaključuje da su irelevantne reklame spam, dok su one relevantne koristan sadržaj. U doba tehno-feudalizma to znači da su sve poruke koje ne modifikuju ponašanje korisnika spam, dok su one koje utiču na mišljenje i ponašanje ljudi jedini sadržaj od značaja: tu je stvarna moć.
Kao privatni feud Twitter nikada ne može biti prostor globalne javne debate. Ali to nikada nije ni bio cilj ove platforme. Jedino pitanje koje se postavlja jeste može li ona novom vlasniku osigurati ulazak u ešalon nove tehno-feudalne vladajuće klase.