Otkako sam se vratio s ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, mnogo ljudi me je pitalo šta su najvažnija saznanja koja sam odande doneo. Jedna od tema o kojima se najviše diskutovalo bila je veštačka inteligencija – naročito generativna veštačka inteligencija („GenAI“). Posle pojave velikih jezičkih modela (kao što je model koji pokreće ChatGPT) mnogo nade se polaže u veštačku inteligenciju kao mogući generator produktivnosti i budućeg ekonomskog rasta.
Piše: Nouriel Roubini, Project Syndicate
Preveo: Đorđe Tomić, Peščanik.net
Ali kada pristupamo ovoj temi ne smemo zaboraviti da na stanje našeg sveta ljudska glupost još uvek utiče mnogo više nego veštačka inteligencija. Umnožavanje megapretnji – od kojih je svaka još jedna karika u lancu „polikrize“ – govori o tome koliko je naš politički život disfunkcionalan i koliko su usvojene državne politike neadekvatne za rešavanje najozbiljnijih i najočevidnijih pretnji koje ugrožavaju opstanak ljudske vrste. To uključuje klimatske promene i visoku ekonomsku cenu koju one nose; države koje propadaju, zbog čega će talasi migracija zbog klimatskih promena biti mnogo veći; i periodične virulentne pandemije koje će za ekonomiju biti pogubnije nego COVID-19.
Da stvar bude gora, rizična geopolitička rivalstva sada prerastaju u nove hladne ratove – kao što je onaj između Sjedinjenih Država i Kine – i potencijalno eksplozivne stvarne ratove, poput onih u Ukrajini i na Bliskom istoku. Širom sveta, rastuća dohodovna i imovinska nejednakost, kojoj su donekle doprineli hiperglobalizacija i tehnologije koje eliminišu ljudski rad, izlaže liberalne demokratije napadima i otvara prostor populistima, autokratima i nasilnim političkim pokretima.
Neodrživi nivo privatnog i javnog duga preti da proizvede novu dužničku i finansijsku krizu, a još su mogući povratak inflacije i stagflatorni šokovi usled pada agregatne ponude. Širi globalni trendovi uključuju povratak protekcionizma, deglobalizaciju, ekonomsku fragmentaciju i dedolarizaciju.
Takođe, uprkos obećanjima ekonomskog rasta i uvećanja ljudskog blagostanja, vrli novi svet AI tehnologije i sam nosi znatan destruktivni potencijal. Veštačka inteligencija se već koristi za širenje dezinformacija, proizvodnju lažnih vesti i manipulisanje izbornim procesom. Tu je i strah od moguće trajne tehnološke nezaposlenosti i daljeg produbljivanja nejednakosti. Veoma zlokobno deluje i razvoj autonomnog naoružanja i tehnologija sajber-ratovanja kojima će upravljati veštačka inteligencija.
Zaslepljeni sjajem veštačke inteligencije, učesnici skupa u Davosu nisu mnogo govorili o megapretnjama. To me ne iznenađuje. Iz mog iskustva, duh vremena koji se projektuje na ovim skupovima obično je dijametralno suprotan pravcu u kom se svet zaista kreće. Kreatori državnih politika i lideri poslovnog sveta dolaze da hvale svoje knjige i ponavljaju opšta mesta. Oni su predstavnici konvencionalne mudrosti koja usvaja retrospektivni pogled na globalne i makroekonomske trendove.
Kada sam na skupu 2006. upozoravao na dolazeću globalnu finansijsku krizu, otpisali su me kao pticu zloslutnicu. Kada sam 2007. predvideo da će više zemalja evrozone imati ozbiljan problem javnog duga, na mene se okomio italijanski ministar finansija. Kada su me 2016. pitali da li će slom kineske berze dovesti do tvrdog prizemljenja i pokrenuti novu globalnu finansijsku krizu, odgovorio sam – ispravno – da će prizemljenje kineske ekonomije biti turbulentno, ali kontrolisano. Na skupovima od 2019. do 2021. glavna tema je bio mehur kripto-valuta koji se rasprsnuo 2022. Onda je fokus preusmeren na čistu energiju i zeleni vodonik – još jednu pomodnu temu koja već gubi na značaju.
Što se tiče veštačke inteligencije, postoje veliki izgledi da će ova tehnologija zaista promeniti svet u dolazećim decenijama. Ali opsesija Svetskog ekonomskog foruma GenAI tehnologijama već izgleda prevaziđeno, jer će AI tehnologije i industrije budućnosti otići mnogo dalje. Pogledajmo samo revoluciju koja se odvija u robotici i automatizaciji. Uskoro bismo mogli imati robote s ljudskim kvalitetima, sposobne da uče i paralelno obavljaju više zadataka, baš kao ljudi. Zamislimo samo šta bi sve veštačka inteligencija mogla doneti na polju biotehnologije, medicine, ljudskog zdravlja i životnog veka. Jednako zanimljivi su proboji u kvantnom računarstvu koje će se s vremenom spojiti s veštačkom inteligencijom i doneti nove kriptografske aplikacije i mnogo viši nivo bezbednosti u sajber svetu.
Istu dugoročnu perspektivu treba usvojiti i u debatama o klimi. Sve je verovatnije da problem neće biti rešen obnovljivim izvorima energije – koji se previše sporo uvode – ili skupim tehnologijama vezivanja ugljenika i zelenog vodonika. Mogući izlaz je revolucija u tehnologiji fuzionih reaktora, pod uslovom da se to dogodi u narednih 15 godina. Obilje jeftine i čiste energije, uz pristupačne tehnologije desalinizacije, kao i nove agro-tehnologije, omogućiće da prehranimo 10 milijardi ljudi na kraju ovog veka.
Takođe, revoluciju u svetu finansijskih usluga neće doneti blokčejn i decentralizovane kriptovalute, već centralizovana finansijska tehnologija koja se oslanja na veštačku inteligenciju i već unosi poboljšanja u naše sisteme plaćanja, alokacije kredita, osiguranja i upravljanja imovinom. Revolucija u istraživanju materijala doneće nove komponente, masovnu proizvodnju tehnologijom 3D štampanja, nanotehnologiju i sintetičku biologiju. Istraživanje i eksploatacija svemira mogu pomoći da sačuvamo planetu i ispitamo mogućnosti za život na drugim mestima.
Sve pomenute i mnoge druge tehnologije mogu promeniti svet nabolje, ali samo ako uspemo da stavimo pod kontrolu njihove neželjene sporedne efekte i upotrebimo ih za rešavanje megapretnji. Nadajmo se da će veštačka inteligencija nadjačati ljudsku glupost. Ali to neće biti moguće ako prethodno uništimo planetu i život na njoj.