Svaki treći radnik u Srbiji radi “na crno”, a inspekcija rada je zbog utvrđenih nepravilnosti tokom prošle godine kaznila poslodavce u zemlji sa više od 231 milion dinara (gotovo dva miliona eura), rečeno je na predstavljanju nacionalne kampanje “Reci ne radu na crno”.
Siva ekonomija u Srbiji čini nešto manje od 30 odsto bruto domaćeg proizvoda države, a dnevno zbog “sive zone” Srbija gubi osam miliona eura, kaže ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević.
Radiće se veći broj vanrednih inspekcija, 365 dana 24 sata, jer dosadašnja praksa da se dva dana unaprijed najavi inspekcija nije logična, ocijenjeno je na konferenciji.
Edukacija radnika
“Rad na crno je nešto sto je prisutno, to svi znamo, ali smo voljni da svi zajedničkim snagama suzbijemo. U toku kampanje ćemo edukovati građane, radnike, jer ovde ne gubi samo država vec gube radnici”, rekao je Ðorđević.
Ministar je najavio da je spreman informator za radnike koji odlaze u inostranstvo, a koji sadrži sve informacije o načinu na koji se može legalno raditi u inostranstvu.
Na pitanje novinara šta će omogućiti Sporazum sa Ruskom Federacijom koji je potpisan prošle godine, a tiče se, između ostalog, prava na priznavanje staža srpskim radnicima koji su radili u Rusiji, ministar je ponovio da će oni koji su bili prijavljeni tokom svog rada u Rusiji staž biti priznat u Srbiji.
Ali, napomenuo je on, oni koji su radili na crno i ne mogu da dokažu da su bili na radu u Rusiji staž ne može biti priznat zbog toga.
“Naši građani moraju da znaju da tamo gde odlaze, u Slovačku, Sloveniju ili druge zemlje, tamo je njihovo pravo potpuno identično kao i za građane te zemlje. Moraju da znaju da svi oni koji su posrednici ne mogu da uzimaju provizije građanima nego poslodavcima”, objašnjava Ðorđević.
Rad ‘na crno’ u porastu
Na konferenciji “Reci ne radu na crno” v.d. direktora Inspektorata za rad Stevan Ðurović rekao je da očekuje da se inspekcija u narednom periodu bolje tehnički opremi i naveo da teritoriju Srbije pokriva 260 inspektora rada.
“Ovaj projekat treba da da bolju sliku o tome šta radi inspekcija, jer ono što radi inspekcija je za opšte dobro države i radnika”, kaže Ðurović.
Kako je naveo u 2017. godini inspekcija je izvršila 53.424 inspekcijskih nadzora, 22.411 lica je radilo na crno, što je za 2.939 više nego u 2016. godini.
“To je procentualno više 15 odsto u odnosu na 2016. godinu, a 37 odsto više nego što je bilo u 2015. godini”, kaže Ðurović.
Ako se uporede podaci kod lica koja rade na crno i kasnije zakonska obaveza da oni zasnuju stalni radni odnos tu su podaci još evidentniji, tako da je u protekloj godini od ukupnog broja zatečenih lica na crno njih 21.171 lice zasnovalo stalni radni odnos”, kaže on.
U Norveškoj to zovu varanje
U odnosu na prethodnu godinu 2016. godinu to je 20 odsto više, a u odnosu na 2015. godinu 73 odsto više.
“Kada radite na crno ne dobijate socijalne benificje i ne dajete doprinos sistemu. To je jedna loša spirala koja traje. Loše je i za kompanije. U Norveškoj to ne zovemo siva ekonomija, nego varanje”, rekao je ambasador Norveške u Beogradu Arne Sanes Bjornstad.
Predsjednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić istakao je da u Srbiji ima 384 neporeskih nameta, a da za jednu petinu njih, kada ih poslodavci plate, poslodavci ne znaju koliko će ih isti nameti sljedeći put koštati.
Smatraju da je potrebno namete relaksirati i naći načine kako da se smanje nameti ali da to ne utiče na budžet države, a kako je rekao jedan od tih načina je i akcija suzbijanja sive ekonomije “Reci ne radu na crno”.
(Agencije)