Poslednji preostali univerzitet u Pojasu Gaze bombardovan je i potpuno uništen 17. januara. Izraelska vojska je koristila veliku količinu eksploziva i više nema ni traga visoke škole „Al–Isra“ koja se nalazila južno od grada Gaze. Navodi se da su do tada vojne snage koristile zgradu univerziteta kao vojni centar i privremeni pritvorski objekat za isleđivanje palestinskih zatvorenika pre nego što bi ih poslali na nepoznatu lokaciju. Iz toga je jasno da zgrada univerziteta nije mogla biti opasna po bezbednost. Evidentno je i da je eksplozija izazvana iz unutrašnjosti zgrade, a ne iz vazduha.
Piše: Anat Matar, Haaretz
Prevela: Alma Ferhat, Peščanik.net
Vojska je rekla da će slučaj biti ispitan, kao da je reč o vanrednom incidentu. Ali pogled na širi kontekst dokazuje da nije u pitanju odstupanje od politike uništenja koja se primenjuje od 7. oktobra. Reč je o zaoštrenoj varijanti uobičajene izraelske politike prema palestinskoj akademiji.
Više od 40 godina palestinska akademija trpi sistematsko uznemiravanje od strane izraelskog okupatora. Tokom različitih perioda, donošene su odluke o zatvaranju kampusa, dok se rutinski izriču zabrane pozivanja gostujućih predavača i zabranjuje odlazak iz zemlje na specijalizacije i konferencije u inostranstvu. Ograničenja kretanja na Zapadnoj obali ometaju redovnu nastavu, a studenti i profesori se često hapse.
U Pojasu Gaze je situacija uvek bila lošija, zbog blokada i zabrana ulaska materijala za sanaciju učionica koje su bivale oštećene tokom izraelskih napada, kao i zbog ograničavanja uvoza knjiga i udžbenika. Ovome treba dodati i ozbiljno ometanje saradnje između akademskih institucija na Zapadnoj obali i onih u Pojasu Gaze. To posebno pogađa studente iz Gaze koji su sprečeni da idu na dodatne kurseve na bolje opremljenim i savremenijim univerzitetima na Zapadnoj obali. Odlasci studenata iz Gaze na nastavak studija u inostranstvo takođe su veoma ograničeni. Više puta su studentkinje dobijale stipendije prestižnih univerziteta u Evropi i Sjedinjenim Državama, ali nisu mogle da ih koriste jer su bile osuđene na boravak u zatvoru u Gazi.
Prilike su se znatno pogoršale posle 7.oktobra. Na Zapadnoj obali nastava se uglavnom odvija onlajn, a na kampusima se gotovo ništa ne dešava zbog blokada podignutih oko svih naselja, kao i zbog porasta nasilja naseljenika. Mnogi studenti i profesori su uhapšeni, mnogi su poslati u administrativni pritvor bez suđenja.
Uništavanje univerziteta u Pojasu Gaze počelo je sa bombardovanjem Islamskog univerziteta u Gazi prve nedelje rata, da bi se nastavilo vazdušnim udarima na univerziteta „Al Azhar“ 4. novembra. Do danas su uništene sve akademske ustanove u Gazi, kao i mnoge škole, biblioteke, arhivi i druge vaspitno-obrazovne institucije. Važno je pomenuti i potpuno uništenje Arhiva grada Gaze, sa svim istorijskim dokumentima, zatim gradske biblioteke i dva ogranka „Biblioteke Edvarda Saida“ sa knjigama na engleskom u Beit Lahii i gradu Gazi. Istorijske građevine i arheološka nalazišta takođe su bombardovani, a potencijalni nalazi u njima su zauvek izgubljeni.
Pored uništenja infrastrukture, u bombardovanju je ubijeno na stotine studenata i profesora. Od početka rata ubijeno je najmanje 94 univerzitetskih profesora u Pojasu. Skoro se saznalo o smrti profesora Fadela Abu Heena, predavača na katedri za psihologiju na univerzitetu „Al-Aksa“ i svetski poznatog istraživača. Profesor Abu Heen se bavio dečijim traumama, a posebno je istraživao traume dece u senci rutinskog bombardovanja Gaze. Prema objavljenim informacijama, njega je usmrtio snajper. Krajem novembra u Džabaliji je bombardovana kuća dekana Islamskog univerziteta, poznatog fizičara profesora Sofyana Tayaha. S njim su poginuli i ostali članovi njegove porodice. Početkom decembra od raketnog udara je poginuo pisac, pesnik i istraživač Refaat Alareer, koji je predavao književnost i kreativno pisanje na istom univerzitetu. S njim su poginuli i njegova sestra, sin i ćerka.
U pitanju je skoro potpuno uništenje palestinskog akademskog života. Biće potrebne godine za njegovu obnovu. Ako i kada dođe do te obnove, biće potrebno izgraditi zgrade univerziteta, ponovo ih opremiti i vratiti univerzitetsko osoblje i studente, one koji su ostali, sa ožiljcima, siročad, dušom i telom ranjene koji se oporavljaju od dugih meseci izbeglištva, gubitaka, gladi i bolesti. U ličnim svedočanstvima Palestinaca, osećaj gubitka je stalno prisutan zbog uništenja doma, uključujući i gubitak knjiga za učenje.
Duhovni život je žila kucavica svakog društva. Palestinsko društvo je poznato po visokom procentu akademski obrazovanih ljudi. Uprkos izolaciji, okupaciji i blokadama, tokom godina je iznedrilo poznate intelektualce i naučnike – uključujući sociologa Salima Tamarija, ekonomistu Jihada al Wazira, pesnikinju i umetnicu Ibtisam Barakat, filmskog stvaraoca Elia Suleimana i politikologa Khalila Shikakia. Neki od vodećih ljudi palestinske akademske zajednice poslednjih meseci su bili mete ubilačkih napada, drugi su hapšeni i zatvarani. Istorija nas uči da uništenje visokog obrazovanja u Gazi i sistematsko maltretiranje nastavnika i studenata na Zapadnoj obali nisu „slučajna šteta“ nego deo namerne politike Izraela čiji je cilj da se zbriše ne samo fizička, već i duhovna infrastruktura.
Akademske ustanove u Izraelu se uopšte ne bave ovom destrukcijom i njenim implikacijama na budućnost palestinskog, ali i izraelskog društva. Naprotiv, sve poruke objavljene u njihovo ime hvale i ohrabruju ratne akcije vojske, ne dovodeći ni najmanje u sumnju njihovu pravednost i način na koji su one vode. U isto vreme, čelnici univerziteta osuđuju akademske krugove u inostranstvu koji izražavaju šok zbog katastrofe koju Izrael izaziva u Gazi, uključujući i brisanje intelektualnog života i kulture.
Mislim da kao članovi izraelske akademske zajednice moramo da se usprotivimo uništenju infrastrukture visokog obrazovanja u Gazi i razaranju obrazovnih i kulturnih ustanova. Ne smemo ćutati dok se odvija masovno ubijanje studenata i naših kolega, niti da ćutimo pred masovnim hapšenjima. Kao članovi akademije, kao istraživači, predavači i studenti, mi imamo obavezu da podignemo glas protiv ubijanja i razaranja, i da tražimo od vlade da položi račune kako bismo spasli one koji se još mogu spasiti.
Autorka predaje filozofiju na Univerzitetu Tel Aviv.