Prvi vikend u junu ove godine rezervirali smo za buku. Nakon duge vožnje i čekanja na granicama, već u petak navečer stigli smo u najbolje mjesto u regionu za tako rafinirani motiv puta. Kultno Trbovlje, mali plodonosni, proizvodni, udarnički slovenski grad dočekao nas je brujeći moćnim industrijskim zvukom. Neven M. Agalma, zasavski mag noisea ispričao nam je o čemu se tačno radi.
Razgovarao: Boris Filipič
Javljamo se iz Rudnika Trbovlje-Hrastnik, tu smo na Zasavje Noisefest International. Zadovoljstvo mi je razgovarati s mastermindom iza ovog fenomenalnog projekta. Neven M. Agalma će nam za početak predstaviti sam festival, reći nam nešto više o ovom kombinatu rudnika, noisea i industriala.
Zdravo, Borise! Noisefest, četvrta edicija, u Trbovlju, drugi, treći juni, šta da kažem, četvrta edicija, mislim da je atmosfera bila super, da su performeri bili zadovoljavajući za sve. Što se tiče same Vašhave, to jest prostora u kom se festival odvija, to je stari rudarski prostor koji se više ne upotrebljava i ta firma, znači RTH, Rudnik Trbovlje-Hrastnik mora se da zatvori do 2018. godine. Nadam se da će Vašhava da ostane kao kulturna ostavština i da će i ubuduće tu moći da se odvija festival, kao i druge kulturne aktivnosti.
Možeš li nam nešto reći, približiti nam dosadašnji rad ZNFI-ja? Neka komparacija s početkom? Kako ste zapravo počeli, otkud crpite inspiraciju?
Što se tiče samog početka, prve edicije u 2014. godini, bila je taj opening breakthrough. Mogu da kažem, ja sam sam bio inspiriran sa strane određenih ljudi, toga što su radili, zvuka kojeg sam čuo, noisefesta koji sam išao da gledam, participiram kao slušatelj, u Ljubljani, u Menzi pri Koritu u Metelkovoj. Tamo je jedna ekipa isto organizirala festival, znači taj noisfest festival od 2001. do 2013. godine. I nekako izgleda kao da je 2014. kontinuacija, naravno, može se reći da je kontinuacija, iako smo mi to ovdje počeli kao sasvim autonomni – projekat imenom Zasavje Noisefest International. Kako smo počeli, pa iskreno da ti kažem, stvar odluke koja je pala bila je moja, nisam znao tačno šta sve me čeka na tom putu. Jednostavno kad sam odlučio da se to uradi, spletom okolnosti ponudila se mogućnost da se ovaj prostor upotrijebi za noise festival i da stvar aktivira. A inspiracija o kojoj me pitaš, to je inspiracija koju vučem, opšte rečeno, iz svog života, iz muzike koju slušam, iz muzike koju sam slušao, iz muzike koju sam vidio, jednostavno noise kao zvučna estetika me privukla. Uvijek sam volio da slušam dosta intenzivnu muziku, ali slušam inače svašta, od klasike do elektronike, do noisea, do hardcorea i svakojake muzike. Najbitnije je to da mi udružimo snage skupa i da privučemo i da upoznamo jedni druge kao performeri, koji smo sada, ono, kao što se kaže contemporary artists u ovome vremenu i da nismo samo neki lokalni i ograničeni samo na vlastite države, nego da smo jednostavno svjetski i da se povežemo na svjetskom nivou. Ja mislim da je taj underground i noise i svemu tomu treba širi kontakt. Mislim da je ZNFI u tom kontekstu jedan od festivala koji pokušava da udruži umjetnike sa svih strana svijeta.
TRAKA 01 – Ontervjabbit – Cavum Oris
Obzirom na internacionalni karakter festivala, imaš li neko viđenje razvoja stvari, razvoja suradnji između artista diljem planete od prve edicije festivala do danas?
Prije nego što odgovorim direktno na to pitanje, samo da dodam da je najbitnije kao organizator, samo evo da kažem to, ko god želi da se uhvati tog posla, organiziranja, za koje sam i ja sam spoznao da ponekad nije baš najlakše, jeste da je potrebno neko vrijeme da se čovjek poveže čak i sa svojim lokalnim ljudima, da se stvori neka lokalna ekipa, koja se još uvijek stvara, znači još uvijek se stvara, još tu uvijek nisu sve stvari najčvršće, što je vrlo bitno, treba znati da je potrebno dosta nekih aktivnosti, nekih poteza i da se udruže ljudi i da ljudi shvate da je to bitno za naš kraj i za šire. Kako se udruže najprije lokalni i tek onda kad se to desi i sa festivalom dođu drugi ljudi i performeri, i čak, što je meni najbitnije, meni su se ponudili performeri iz drugih država, da mi dođu, da mi pomažu. Tu je David Kowalski, umjetničkim imenom Purgist, iz Poljske, on dolazi već od 2014. godine. Onda je tu Sascha Staedlmeier iz Njemačke, isto je došao ovu godinu i tu si pomažemo. I nekako da mednarodna ekipa raste, kad imamo mednarodni festival, imamo ujedno i mednarodnu ekipu, koja se nekako automatski sama sakuplja sa samim festivalom. Znači, što festival raste svaku godinu ujedno se ta ekipa formira i učvršćuje. Mislim da je bitno da svaku godinu da se to učvrsti, da jednostavno svi osjete zašto je to bitno – svako mora sam sebi na to da si odgovori. Festival je otvorenog tipa, što znači, tko god želi da pomogne, tko god želi da participira, tko god želi da bude tu, više nas je, brže ćemo uraditi neke stvari, više ljudi će doći, ja mislim da je bitno da se družimo i da ta informacija o noiseu, o tome što radimo, da se jednostavno napravi neki širi krug ljudi, da se povežu ljudi koji su razbacani po svim stranama, da se sakupimo na jednom mjestu, bar jedan put na godinu, što znači festival, kako se naravno i događa, prvi vikend junija u Trbovlju.
Koliko misliš da noise kao zvuk i kao estetika djeluje na ljude koji dolaze na festival iz godine u godinu? Koliko misliš da je noise važan momentum na planu alternativne scene danas, pogotovo u regionu?
Pa ja mislim, prvo evo, vrlo najopštije, ja mislim da je muzika u najopštem nekom smislu vrlo bitna za čovjeka, zvuk i jednostavno fenomen muzike. Noise je još jedan konglomerat nekih zvučnih frekvencija koje su kompresirane i sastavljene. Mene noise opušta, ja mogu da slušam neku minimalnu muziku, i noise isto može da bude minimalan, sa tim različitim crackling zvukovima itd, i nekim ambijentalnim insertima itd.
Noise kao intenzivna muzika koja se proizvodi s različitim instrumentima i pedalama, normalno s jakim zvučnicima, je nešto što mene oživljava, daje mi neki kozmički zanos, da budem malo kvazimističan. Ponese me, ko što kažu – odlijepim, idem u neki svoj mentalni prostor, otvori me, mislim da je to najbitnije. Pruža tu neku slobodu čak i u toj nekoj kreativnosti da za ono što radiš da nisi opterećen: ‘joj, ej, ovo je greška; ej ovo ne smijem da uradim’ ili: ‘ovo nije dobro ili ono nije dobro’. Iako je tu isto neki kraft isto u igri, ali najbitnije je da si zadovoljan i sretan u onome što radiš. Noise je isto jedan od oblika zadovoljstva, i svi koji rade noise, bar ja vidim, svi su ljubitelji zvuka i nemaju nekih predrasuda, što je meni najbitnije
TRAKA 02 – Dodecahedragraph – T(re).get_nowait
Spomenuo si noise scenu u kojoj aktivno participiraš dugi niz godina, ne samo festivalski, nego i kao artist i kao performer. Imaš nekolicinu projekata koji su još uvijek aktivni i proizvode. Možeš li nam dati neki presjek svog rada?
Ja sam ustvari počeo s eksperimentalnom elektronikom, inspirisanom sa strane poznatih elektronskih muzičara kao Aphex Twin, Autechre itd. U tom kontekstu, čak Autechre, možda sam njima još više bio inspiriran konceptualno. Tim vodama, u tom kontekstu sam počeo. Iz toga je automatski izrasla neka moja interpretacija, derivat koji me je gurnuo u noise. Spletom okolnosti, to je bilo to i kad se ta stvar počela intenzivnije s moje strane da razrađuje, gledajući na to što sam prije radio i na rad mojih prijatelja i drugova s kojima sam bio u kontaktu, nekako, čini mi se da je došlo to neko vrijeme, vjerojatno mora da dođe neko pravo vrijeme, ne znamo kad je to, ali jednostavno kad dođe, dođe da se udružimo. Udružio sam se sa Simonom iz labela Pharmafabrik Recordings iz Ajdovščine. On mi je izdao prvi album pod solo projektom Dodecahedragraph. I tako smo pričali dosta puta da moramo nešto skupa da uradimo. Nekako, kad sam ja počeo s festivalom, poslije toga se otvorilo to neko polje da mi to i praktički uradimo. I nekako su se posle projekti počeli da nizaju sami od sebe. Recimo da sam počeo intenzivnije da surađujem sa svojim dobrim drugom Domenom Očakarom iz Hrastnika i ostvarili smo taj projekt “Ontervjabbit”, što znači taj noise ambient synth duo, kako god. Kao Ontervjabbit smo napravili dosta aktivan potez po pitanju nastupanja i po tome da su nas zapazili, tu noise estetiku pokušavamo da nekako proširimo. Onda tu imamo projekat Cadlag, četvorica smo. Simon iz Pharmafabrik Recordings, onda je tu moj dobar prijatelj Boris iz Trbovlja na gitari, Dejan Brilj iz Extreme Smoke 57, možemo reći najpoznatijeg grindcore benda iz Nova Gorice. Naravno, Simon je često na električnom kontrabasu. Evo, ovaj put, nastupili smo na ovoj četvrtoj ediciji na festivalu kao Cadlag. Njih dvojica, znači Dejan i Boris imali su gitare, Simon je ovaj put bio bez električnog kontrabasa, imao je samo te aparature, a ja sam isto napravio svoj dio što se tiče samog noisea. Znači, tu je i projekat sa Aphrom Teslom. Bili smo u Mostaru, igrali smo kao HuxDexAA. Pa onda su tu neka surađivanja s drugima, ali najbitniji projekti su ti Ontervjabbit, Cadlag, imamo isto svoj solo projekt Azbuka ili pod svojim imenom nastupam, kako god. To su neke suradnje i najbitnija imena u kontekstu samog noisea i toga što mi radimo jesu Ontervjabbit i Cadlag, oni su tu nekako u vodstvu. Iako ne mjerim to sad šta je bitnije, svaki projekat stvarno stoji za sebe i svaki projekat je meni lično vrlo bitan, tu nema uspoređivanja.
Da zaključimo možda nekom bilancom utisaka sa četvrte edicije i možda eventualno najavom nekih budućih planova na sceni?
Što se tiče četvrte edicije, moramo malo to još da preradimo, prespavamo. Prvi fidbeci od strane ljudi koji su došli na festival bili su stvarno super, svi su bili zadovoljni, nisam čuo ništa negativno. Dobro, bilo je tu nekih zapleta prvi dan, tehničkih, od kojih ne možeš da pobjegneš. Uvijek nešto počne da se lomi, ali poslije se nekako to napravi, uradi, prođemo kroz to i onda stvari jednostavno teku. Bez pomoći svih tih ljudi koji su tu, svih prijatelja, to ne bi bilo moguće. Znači, nisam samo ja tu, ok, ja kao organizator sam tu možda kao neki katalizator, ali svi ti inputi sa strane više ljudi su ti koji onda neku stvar naprave mogućom. Planovi za naprijed su baš ti, da se jednostavno stvar učvrsti, da ide naprijed, da nekako nađemo opciju, evo ovu godinu smo morali ići na crowdfunding kampanju da dobijemo nešto financija, jer su uvijek tu neki problemi. Pa da ne zalazim sad u neke te ideološko-političke finte i fore zašto ne dobijemo neke potpore sa strane ministarstva kulture ili ne znam šta…
Ako želiš o tome, slobodno.
Mislim ono, kažu nema para, ne. Ja mislim da je to bezvezna izjava, nema para. Para ima dosta, samo su one vjerojatno routane negdje na neke strane i tu je neka politika koja ne šljivi ni pet posto određene aktivnosti određenih ljudi. I tu bih mogao čak da ispostavim, evo sad ću da budem malko kritičan na lokalnu skupnost ovdje kod nas. Imamo neku minimalnu potporu, ali još uvijek ta potpora nije na tom nivou na kojem bi morala da bude. I jedinu stvar koju je ministarstvo u tom kontekstu, kad su nam vraćali te naše aplikacije, jedina sentencija koja je bila recimo pametna s njihove strane, a sve one ostale nisu bile baš pametne, nažalost. Rekli su nešto u tom smislu kao, ‘e pa čak ni lokalna skupnost ne pomaže i potpomaže im toliko koliko im treba, festival je manjeg tipa.’ Neki bezvezni argumenti su bili u igri, mislim da jednostavno to ne važi. Evo, da nekako skratim – ‘oni vas ne podupiru, zašto bi vas mi?’ Ne razumijem baš tu logiku, ako je to u igri. Mislim da recimo ti odazivi sa strane drugih ljudi, iz drugih država, svi koji dođu i vide festival, šteta jednostavno što eto, po pitanju finansija sa strane tih public funds, od strane države dobiješ neki kusur ili nekad moraš jednostavno da se bacaš s trepavicama po podu, znaš, ali gledaj, ne odustajemo.
Kontinuitet govori u vašu korist.
Trudimo se i svi koji dolaze znaju zašto dolaze. Još uvijek se borimo s nekim minusom, nije to još da bi mogli reći sad over the top. Najbitnije je da stvar teče, da može da raste, da može da se hrani s tim što sama proizvede. Ako imamo toliko sredstava da možemo da furamo naprijed, da imamo što manje minusa i da napravimo nešto, da jednostavno ljudi uživaju u tome, da su zadovoljni, mislim da je to najbitnije da se sakupimo. Ako se ljudi ne sakupe onda je svako u nekom svom malom zatvorenom mentalnom prostoru i jednostavno, fizičko društvo je tu izostavljeno.
Nevene, hvala ti za ovaj razgovor i puno sreće i potpore iz Mostara.
Borise, hvala tebi, hvala vašoj ekipi, bilo je super. Evo, JIG na noise festivalu u četvrtoj ediciji, ja vas i ubuduće zovem da dođete kao slušatelji i kao performeri. Ja vas smatram nekim vrlo dobrim i jakim kontaktom iz Bosne, iz Mostara. Meni je drago da smo se mi upoznali, drago mi je da ste bili tu i nadam se da ćemo ubuduće isto da surađujemo i da jednostavno uspostavljamo taj neki connection između Slovenije i Bosne, osobito Mostara i vaše ekipe. Zahvalan sam što ste došli, pa da vidimo šta će budućnost da donese.
TRAKA 03 – Ontervjabbit – part I-b (pharynx)
http://znfi.org/
https://www.discogs.com/artist/1431959-Neven-M-Agalma
https://ontervjabbit.bandcamp.com/
https://cadlag.bandcamp.com/
https://dodecahedragraph.bandcamp.com/