Ja sam od onih koja drži do bitnih datuma i praznika. Nisam iz one kategorije koji su saglasni za “Svaki dan mi je nova godina”, ” Bajram k’o i svaki drugi dan”, “Šta ću slaviti rođendan kad starim” i slično. Po meni su to prilike da budemo bolji, ljepši, kreativniji, obzirniji više nego ostalim danima.
Piše: Amela Stovrag, AbrašMEDIA
Bila sam tada 5. razred osnovne škole. I bio je ljetni raspust, mamin trideset i treći rođendan. Juli, šesti dan u mjesecu. Bila je poslom u gradu, a ja sam odlučila da je iznenadim i obradujem. Moj brat je bio stalni i vjerni pomagač. Pripremila sam limunadu, koju sam specijalno za taj dan odlučila servirati u vinske čaše, pripremila sam pržena jaja, doduše zagorena i nedovoljno posoljena. Također, ni limunada nije bila dovoljno zašećerena.
Kroz maglu pokušavam približiti šta sam još servirala taj dan; čini mi se da sam domaći hljeb servirala u neku staklenu zdjelu koja se čuvala za one trenutke “kad gosti dođu”.
Otišla sam u prodavnicu i kupila joj sladoled u kornetu. Brat i ja smo flomasterima na papir crtali neka srca, balone i ukrašavali ulazna vrata i vrata od dnevnog boravka. I nasumično smo izlazili pred kuću i priželjkivali kada će doći. On bi meni govorio da idem ja, zatim ja njemu da ponovo on izađe.
I kad smo je konačno dočekali, sjećam se da je bila i iznenađena i zbunjena toliko da se nije stigla sjetiti šta se dešava. “Ma šta ste ovo crtali?” Valjda je od silnih problema i životom nametnutih briga na momenat i zaboravila da joj je rođendan.
Naši likovni dekori rođendanskog duha i čestitka “SRETAN ROĐENDAN” na vratima dnevnog boravka su je prisjetili na njen radosni dan. Tada nas je zagrlila i zaplakala. Rekla je da su zagorena jaja baš super i da je sve prelijepo i po njenom ukusu.
Zašto ovo pišem?! I tada smo imali fotoaparat, ali ne i praksu i običaj bilježenja značajnih momenata. I pomalo mi je žao i ovog rođendana i mnogih bitnih lica i trenutaka koji su ostali nezabilježeni. I bez obzira što su glasniji oni koji kude društvene mreže, današnje vrijeme i bilježenje svega i svačega, meni je ovaj rođendan ostao žal za fotografijom. Makar onog trenutka kad je mama ušla u kuću i ugledala iznenađenje, ali je zauvijek njen izraz lica ostao u mom srcu i glavi.
Ipak, svako vrijeme ima svoje dobre i loše strane. Tačnije, dobre i loše navike i prakse.
(Amela Stovrag / AbrašMEDIA)