Lagana poslijepodnevna emisija Kod nas doma prošle srijede na hrvatskom javnom televizijskom servisu: između priloga što variraju od lake zabave do lakog informiranja, eto naoko ničim izazvane reportaže o Zagrepčancu Živku Parcu, osamdesetogodišnjem živahnom djedici nastanjenom u strogom i elitnom centru Zagreba, koji je u…
Više... Hitlerovi kolekcionari na hrvatskom javnom servisu
Pod naslovom ‘Treba li uvesti obvezni izlazak na izbore u Hrvatskoj?’ Ivica Relković je u prošlom Globusu objavio opsežan članak i u njemu predložio potvrdan odgovor na naslovno pitanje. Da, veli autor članka, bilo bi višestruko korisno izlazak na parlamentarne izbore proglasiti obaveznim, a sve…
Više... Viktor Ivančić: Sto ćuna
Moj dida sa Šolte je bijo kod nas doma u Splitu. Dida je ujutro sidijo u kužini i gledao je u čikaru sa kavom. Moja mama je stavila na stol kogomu i čikaru za sebe. Dida je piljio u polumisec od pjene i čekao je…
Više... Bilježnica Robija K.: Pitanje smrti
I Ovo je dobar grad, dovoljno velik da lako možeš biti ono što jesi – najobičniji niko! Parkovi su ovdje moji. I ulice. Samo sam zrno beskrajne pustinje, jedan od mnogih. Moji su i bulevari koji svake noći mame, dok muzika samo dodaje plave melodije,…
Više... Mehmed Begić: Pustinja u srcu Lili Marlene, ljubavna priča
Naše su nene imale one takozvane čekmedže (samo njima znana ćoša u kući), gdje bi čuvale ištirkanu haljinu, veš, miris, šal i bombonjeru i još neke, ovom prilikom manje značajne stvari. Kafa se pila na podne kod jedne od komšinica ili u neninoj kući, kad se…
Više... Amela Stovrag: Hodajuće bombonjere
„Zaslužuje li Slobodan Praljak himnu na komemoraciji?“ postavi pitanje građanka zamišljeno zureći u ekran svoga laptopa. „Misliš – zaslužuje li Slobodan Praljak komemoraciju?“ zbunjeno je pogleda suprug. Piše: Viktor Ivančić, Peščanik.net „Ne, mili“, ustraje građanka. „Svečana komemoracija za Slobodana Praljka, friško osuđenoga ratnog zločinca koji…
Više... Viktor Ivančić: Himna za Praljka
Nama je doma kod kuće zazvoncao telefon. Ja sam hića odgibao u hodnik da dignem sluju. Kad sam ja nju dignijo sluja je rekla: „Doar dan! Ovdi Smilja, Robijeva učiteljica! Zoven vas zbog…“ Samo ja sam u roku odma uletijo: „Doar dan! Dobili ste telefonski…
Više... Bilježnica Robija K.: Telefonske žice bruje
I can’t walk out, because I love you too much baby 1. EP i njegova žena I Godina je 1959. Priscilla sjedi u svojoj jednostavnoj sobi. Stol i stolica su komplet iz antikvarnice, izvučen iz prašine samo za njenu ljubav. Plače. Nervoznim pokretima dodiruje magnetofon.…
Više... Mehmed Begić: PRAVE LAŽI, skica ljubavne priče
Barba Tonino je rekao: „A šta ako se Todorić krije na Šolti?“ Mi smo svi bili u kužini od didine kuće. Veliki su drinkali po bićerin travarice. Mama je stavila na stol pjatine sa pancetom i sirom. Moj tata je pitao barba Tonina: „Zašto bi…
Više... Bilježnica Robija K.: Lov na Todorića
Mama i tata su u kužini pili kavicu i čitali su novine. Ja sam drinkao kakao sa udrobljenim baškotom. Onda je mama zavrtila sa glavom i rekla je: „A stvarno, jebate, pa nemoš virovat šta ovi ludaš Batarelo sere!“ Tata je spustijo novine i pitao…
Više... Bilježnica Robija K.: U ime obitelji
with a burning violin I Probudila se naglo. Bilo je to još jedno od onih buđenja koja su joj se dešavala u bitnim jutrima. Tada bi se budila brzo, okružena nepoznatom i neobjašnjivom tjeskobom koja bi trajala narednih nekoliko trenutaka – sve dok ne bi…
Više... Mehmed Begić: Otpleši me, Ljubavna priča
U petak, 22. septebra u Berlinu počela je okupacija narodnog teatra (Volksbüne Berlin), zvanično nazvana kao Intermedialni performans. Jedan od povoda svega jeste nedavni izbor direktora teatra Chrisa Dercona, koji, po prvi put od osnivanja Teatra nije dio umjetničke scene, odnosno strah od komercijalizacije teatra…
Više... Policija protiv naroda i umjetnosti