Na lokalnim izborima u Francuskoj, održanim godinu dana pre onih predsedničkih, desnica je osvojila najveći broj opština, a levica najviše glasova. Nepokorena Francuska prvi se put upustila u kampanju za lokalne izbore, a njihovi su kandidati strateški ulazili u koalicije ili povlačili kandidature kako bi sprečili pobedu Nacionalnog okupljanja.
Piše: Dimitri Deprez, Novosti
Na lokalnim izborima koji su u Francuskoj održani 15. i 22. marta glasači su izabrali 36.000 gradonačelnika i opštinskih većnika. S različitim pitanjima u igri, ovi izbori ne predstavljaju nužno nacionalne trendove. Ipak, godinu dana pre predsedničkih izbora i uprkos rekordnoj stopi apstinencije od 43 posto u drugom krugu, dinamika na delu ugrubo otkriva trendove i nagoveštava početke mogućih saveza u više nego ikad fragmentiranom političkom pejzažu.
Prema službenim podacima nakon drugog kruga, desnica je na ovim lokalnim izborima izborila pobedu po broju osvojenih opština: od ukupno 3.300 opština s više od 3.500 stanovnika, koje zajedno predstavljaju 70 posto francuskog stanovništva, desnica je osvojila 1.267 opština. Levica ih je osvojila 836, stranke centra 586, nezavisni kandidati 579, a krajnja desnica 63. S druge strane, po broju glasova levica je izbila na vrh sa 10,3 miliona glasova. Slede republikanci (LR) sa 8,7 miliona glasova, pa centristički blok predsednika Emmanuela Macrona s 3,8 miliona glasova, a na kraju je krajnja desnica sa 2,5 miliona glasova.
Posmatrajući rezultate u 42 francuska grada sa preko sto hiljada stanovnika, levica je izgubila dva grada u korist centra i krajnje desnice, pa sada kontroliše 22 opštine, uključujući Pariz, Lyon, Marseille i Lille. Desnica kontroliše 12 gradova, dok je centar osvojio šest gradonačelničkih mesta. Krajnja desnica sada kontroliše dva velika grada, od kojih je jedan Nica, peti po veličini grad u zemlji i istorijski plodno tlo za krajnju desnicu.
U Parizu je socijalista Emmanuel Gregoire pobedio bivšu ministarku kulture Rachidu Dati i kandidatkinju Nepokorene Francuske Sophiju Chikirou, koja ipak ulazi u gradsko veće. U nekoliko drugih većih gradova levica svoj uspeh može zahvaliti pre svega konstruktivnom ponašanju Nepokorene Francuske (LFI), čiji su kandidati strateški ulazili u koalicije ili povlačili kandidature kako bi na taj način sprečili pobedu ekstremno desnog Nacionalnog okupljanja (RN). Primerice, u Marseilleu, drugom najvećem gradu u zemlji, nezavisni Benoit Payan, bivši socijalista, pobedio je u drugom krugu Nacionalno okupljanje. To može zahvaliti činjenici da je kandidat LFI-ja Sebastien Delogu, veran svojim antifašističkim principima, odustao od natjecanja u drugom krugu nakon što je Payan odbio da spoji svoju listu s LFI-jevom. Time je Payanu omogućio pobedu i sprečio da RN osvoji Marseille.
U Lyonu je pobedio kandidat Zelenih i time donekle spasio svoju stranku, drugde velikog gubitnika na ovim izborima. Zahvaljujući spajanju liste sa LFI-jem, Lyon je ostao u rukama levice. S druge strane, u Toulouseu je desnica pobedila uprkos spajanju lista Socijalista i LFI-ja, dok u Bordeauxu gradonačelnik Zelenih nije pristao na zajedničku listu s LFI-jem i izgubio fotelju u korist bliskog saradnika Macrona.
Sudbina raznih lokalnih lista se stoga menjala uprkos nacionalnim direktivama, posebno među socijalistima koji su pre izbora tvrdili da neće ulaziti ni u kakve saveze s Nepokorenom Francuskom. No realnost na terenu odlučila je drugačije, a Nepokorena Francuska, vodeća levičarska snaga u parlamentu kojoj se predviđala katastrofalna budućnost, napravila je proboj na lokalnom nivou.
Što se tiče Nacionalnog okupljanja, značajno jačanje njihovog prisustva u gradovima je novi fenomen. Godine 2020. pobedili su u samo 17 gradova, a ovog puta u njih 60. Iako su doživeli značajne poraze u većim gradovima, osvojili su one srednje veličine koji se nalaze u bivšem rudarskom regionu Pas-de-Calais, na Francuskoj rivijeri
U otprije toksičnoj političkoj klimi političko nasilje prešlo je Rubikon kada se 14. februara u Lyonu dogodio fizički obračun između fašističkih aktivista i pripadnika Mlade garde, antifašističke organizacije osnovane 2018. kako bi se suprotstavila brojnim napadima desničara u Lyonu, prestonici savremenog francuskog fašizma. U tom je sukobu neonacistički aktivista izgubio život, dok su među učesnicima bila dva parlamentarna asistenta poslanika Nepokorene Francuske. Taj je događaj za Bruna Retailleaua, lidera republikanaca, i za Jordana Bardellu, predsednika Nacionalnog okupljanja, bio prilika koja se ne propušta kako bi se demonizovala Nepokorena Francuska. Prvi su želeli “isključivanje Nepokorne Francuske iz republikanskog luka”, dok je ekstremna desnica pozivala na uspostavu “sanitarnog kordona” kako bi vođu LFI-ja Jean-Luca Mélenchona izbacili iz političke arene. Taj reductio ad Hitlerum, pravi orvelovski trenutak u kojemu bi antifašisti postali fašisti, dostigao je svoj vrhunac kada je Narodna skupština održala minut ćutanja za ubijenog ekstremno desnog aktivista.
Uzevši u obzir i neverovatne optužbe za navodnu suradnju Nepokorene Francuske sa islamistima zbog njezine jasne podrške Palestincima u Gazi, ona je ipak izašla kao relativni pobednik. Uprkos svemu, održala je kurs namećući svoj koncept “nove Francuske”. Ovaj koncept preuzeli su od filozofa Edouarda Glissanta, teoretičara “kreolizacije”, koju definiše kao “kontakt nekoliko kultura, ili barem nekoliko elemenata različitih kultura, što rezultira nečim novim, potpuno nepredvidivim u poređenju sa zbirom ili jednostavnom sintezom ovih elemenata”. Zahvaljujući tome Nepokorena Francuska uspela je da mobiliše deo stanovništva koji je ranije bio na marginama političkog procesa. U zemlji u kojoj 25 posto Francuza ima pretke stranog porekla, ta je ideja rezonirala u široj javnosti.
Upravo u tom kontekstu, relativno mlada stranka prvi se put upustila u kampanju za lokalne izbore. Njen program predlaže društvenu, ekološku i demokratsku prekretnicu, usmerenu na besplatne javne usluge, posebno prevoz i školske obroke – jedno od petoro dece od prvog do petog razreda dolazi u školu gladno – zatim povećanje uticaja građana na političke odluke i ekološke projekte, primerice putem uvođenja urbanih vrtova. Za prvi put može se reći da su ostvarili uspeh jer je stranka pobedila u desetak gradova, uključujući dva od 50 najnaseljenijih u Francuskoj.
Poređenja radi, Nacionalnom okupljanju trebalo je skoro 30 godina da osvoji gradonačelničku funkciju od tog značaja. U Roubaixu, gradu od sto hiljada stanovnika i poligonu za buduće politike u najsiromašnijem gradu u zemlji, LFI je osvojio 55 posto glasova, dvostruko više od svog najbližeg rivala. LFI-jev Bally Bagayoko u prvom je krugu pobedio u Saint-Denisu, drugom po veličini gradu u regionu u kojem se nalazi Pariz. Od osam velikih gradova u kojima su se spojile, Socijalistička partija i Nepokorna Francuska pobedile su u četiri.
Dok tri najveća francuska grada ostaju u rukama levice, desnica je učvrstila svoju poziciju u gradovima srednje veličine. Republikanci su od levice preuzeli nekoliko gradova, što predstavlja veliku simboličnu pobedu jer su to uporišta bivšeg predsednika Francoisa Hollandea. “Mi smo i dalje, više nego ikad, vodeća lokalna politička snaga u Francuskoj”, rekao je Bruno Retailleau, bivši ministar unutrašnjih poslova i lider republikanaca, misleći na pobede svog političkog tabora u “ovoj zanemarenoj Francuskoj ruralnih zajednica”. Govoreći to, nije slučajno zaboravio da komentariše loše rezultate u metropolama, gde njegova stranka više ne napreduje. Nimes, poslednji grad s preko 150 hiljada stanovnika kojim je još uvek vladala desnica, dospeo je u ruke komunista. Do predsedničkih izbora 2027. republikanci će morati da se pozabave poteškoćama u privlačenju birača u gradovima, posebno nakon pariškog debakla.
Konačno, što se tiče Nacionalnog okupljanja, značajno jačanje njihovog prisustva u gradovima je novi fenomen. Uprkos merama predostrožnosti koje je RN preduzeo u svojoj strategiji da popravi vlastiti imidž, nekoliko medija identifikovalo je skoro 200 problematičnih slučajeva među kandidatima RN-a. Uz retoriku rasizma, islamofobije, antisemitizma i seksizma, RN ostaje buržoaska i ksenofobna stranka koju su osnovali neonacisti, uprkos uzaludnim pokušajima rehabilitacije svog imidža.
RN je 2020. godine pobedio u samo 17 gradova, a ovog puta u njih 60. Iako su doživeli značajne poraze u većim gradovima, osvojili su brojne gradove srednje veličine koji se nalaze u bivšem rudarskom regionu Pas-de-Calais, na Francuskoj rivijeri. Štaviše, RN je učvrstio svoje prisustvo u gradovima u kojima pobeđuje od 2014. godine, što mu je neophodno za jačanje kredibiliteta pred predsedničke izbore dogodine. Međutim, ostaje ispod praga najvećih gradova, što je velika slabost u njegovoj borbi za Jelisejsku palatu jer je teško moguće da stranka stekne nacionalnu moć dok je istovremeno odsutna iz velikih gradova, gde je koncentrisan najveći deo intelektualne i ekonomske aktivnosti nacije.