Otkuda to da borci ne sumnjaju?

Niko se nije pobunio. Do sada, koliko se zna, od izbijanja rata nije zabeležen nijedan slučaj odbijanja mobilizacije, izuzev jednog osamnaestogodišnjaka koji je zbog prigovora savesti odbio da služi vojni rok.(1) Piloti bombarduju kao nikada do sada, operateri bespilotnih letelica ubijaju daljinskim upravljačem u ogromnim brojevima, tobdžije granatiraju više nego ikada, rukovaoci teške inžinjerijske opreme uništavaju kao što nisu nikada pre, a čak i stražari u zatvorima zlostavljaju zarobljene Palestince kao nikada do sada. I niko se ne buni.

Piše Gideon Levy, Haaretz
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat, Peščanik.net

Pretpostavimo da stalna vojska neće odbiti mobilizaciju zbog godina, statusa i ispiranja mozga. Ali kako to da među stotinama hiljada rezervista i stalne vojne postave nema nijednog vojnika ili oficira, pilota ili tobdžije koji ne bi da bude saučesnik u nanošenju nepodnošljive patnje. Nema nijednog zatvorskog čuvara koji bi rekao šta se zaista događa na potezu između Sde Teimana i Megida i baci lisice na sto.(2)

Reklo bi se da bi izraelska vojska trebalo da bude zadovoljna apsolutnom podrškom za rat koji vodi bez ikakvog otpora među građanima Izraela. Ali potpuni izostanak bilo kakvog protesta trebalo bi da nas zabrine. To pokazuje da je na delu automatska poslušnost a ne uzorni građani. Imamo posla s moralnim slepilom kada ovako surov rat ne izaziva sumnjičavost među borcima. Hajde što se ne bune piloti i operateri bespilotnih letelica: oni svoje žrtve vide kao male tačke na ekranu. Ali vojnici i oficiri u Gazi vide šta radimo. Većina njih su rezervisti, mnogi među njima su i roditelji. Oni vide više od milion jadnih ljudi sabijenih u Rafijahu. Vide razbacana tela, ostatke života u ruševinama, dečje igračke i krevete, krpe i slomljen nameštaj. Da li svi vojnici misle da je Hamas kriv, da je cela Gaza Hamas, da zaslužuje kaznu i da će to doneti dobro Izraelu?

Izostanak odbijanja poslušnosti još više upada u oči ako se setimo šta je bilo prošle godine. Odbijanje mobilizacije se pretvorilo u legitimno oružje u razmerama većim nego ikada pre. Hiljade pilota i rezervista pretili su da će odbiti da se odazovu. Još u julu su „Braća po oružju“ (Ahim LeNešek) objavili da se desetak hiljada vojnika rezervista iz 40 jedinica neće odazvati mobilizaciji ako prođe pravosudni prevrat. Oni su se pridružili grupi od 180 pilota i navigatora koji su već u martu najavili da se neće odazvati pozivu. Tu je bilo i 300 vojnih lekara i 650 rezervista iz specijalnih i sajber jedinica. Bio je to impresivan broj najavljenih odbijanja, pa je njihovo odsustvo sada posebno vidljivo.

Zaključak je da deo stalne vojske i rezervista veruje da je mogući pravosudni prevrat bio dobar razlog za odbijanje mobilizacije za razliku od krvoprolića i uništavanja Gaze. Vojska uništava celu jednu zemlju zajedno s njenim stanovnicima i to ne uznemirava savest naših oružanih snaga. Ukidanje načela razumnosti ih je više uznemirilo. Gde su sada desetine hiljada vojnika koji su pretili da će odbiti mobilizaciju zbog Benjamina Netanjahua i Jariva Levina? Gde je 180 pilota? Zauzeti su bombardovanjem Gaze, njenim sravnjivanjem sa zemljom, uništavanjem i neselektivnim ubijanjem njenih stanovnika, uključujući hiljade dece. Kako se dogodilo da je bombardovanje kuće Hamasovog pripadnika Salaha Šhadea, kada je ubijeno 14 ukućana, a među njima 11 dece, isprovociralo 27 pilota da napišu javno pisma u kome odbijaju da učestvuju u napadima, a sada od njih nema čak ni razglednice? Šta se dogodilo s našim pilotima i vojnicima od 2003. godine do danas?

Naizgled imamo jasan odgovor: Izrael misli da nam je posle strahota od 7. oktobra sve dozvoljeno i da je sve što činimo ispravno, moralno i zakonito. Odbijanje vojne mobilizacije u ratu jeste mnogo ozbiljniji korak od odbijanja da se ide na obuku i ono se graniči s izdajom. Može i da naškodi saborcima. Ali izostanku odbijanja posle 90 dana rata se ne možemo radovati. To ne sluti na dobro. Možda će za nekoliko godina biti nekog ko će zažaliti. Možda će biti i nekoga ko će se postideti.

______________________________

  1. U pitanju je Tal Mitnik iz Tel Aviva, prvi prigovarač savesti od početka rata. On smatra da je uprkos zastrašujućim okolnostima i napadima na mirovni pokret sada vreme da se pokaže da i druga strana postoji. Njega očekuje zatvorska kazna.
  2. Nekoliko Palestinaca je umrlo u zatočeničkom objektu u bazi Sde Teiman od početka rata. Pretpostavlja se da je uzrok smrti bilo batinanje u kombinaciji sa nepružanjem pomoći.