Zašto građani plaćaju krunisanje kralja?

Kucnuo je čas krunisanja Čarlsa III. Kao i veći deo stanovništva, ni ja neću slaviti. Anketa sprovedena prošlog meseca je pokazala da 64% nas to ne zanima mnogo, dok samo 9% kaže da im je jako stalo do tog događaja. Meni je stalo, možda ne iz istih razloga kao i toj manjini Britanaca, zato što se procenjuje da će krunisanje koštati do 100 miliona funti. U skladu sa sebičnom kraljevskom tradicijom u ovoj zemlji, račun će platiti poreski obveznici, a ne naše bogato plemstvo.

Piše: Norman Baker, The Guardian
Prevela: Milica Jovanović, Peščanik.net

Čemu uopšte krunisanje? Nijedna druga evropska monarhija ga nema. Poslednje krunisanje u Španiji je obavljeno 1555, a skandinavske monarhije u Danskoj, Švedskoj i Norveškoj su do 1906. napustile ovu arhaičnu praksu. Ne postoji zakonska potreba za krunisanjem. Čarls je postao kralj i bez ceremonije. To je rešeno u danima nakon kraljičine smrti na pristupnom savetu, kome sam prisustvovao kao predstavnik javnosti (iako, naravno, niko od nas nije imao pravo glasa).

Jedina svrha krunisanja je džinovski sladunjavi PR događaj za potrebe kraljevske porodice. Ali to privlači turiste, tvrde pristalice monarhije. Lično mislim da nije razumno zasnivati naše ustavne aranžmane na željama turista. Mi nismo Dizni svet. Ili možda jesmo, sa zlatnim kočijama, lažnim princezama i izobiljem dvoraca. U svakom slučaju, kraljevska palata koja privlači najviše turista u Evropi je Versaj, a Francuzi su se ratosiljali svoje monarhije još 1848. Verovatno bismo privukli više turista u Bakingemsku palatu ako bismo iz nje iselili kraljevsku porodicu.

Uzgred, poreski obveznici osim krunisanja plaćaju dodatnih 369 miliona funti za obnovu palate, iako kralj Čarls i Vilijam, princ od Velsa, poseduju privatna imanja koja su do sada prihodovala preko milijardu funti. Kada sam u emisiji Danas na Radiju 4 istakao da imanje vojvodstva Kornvol treba smatrati javnim, a ne privatnim, u roku od sat vremena je iz palate Sent Džejms stigao zahtev za ispravku kojem je smesta udovoljeno. Ako je to „privatni“ posed, kako to da ne plaća korporativni porez, kao i svi drugi privatni posedi?

Članove kraljevske porodice prati reputacija lobiranja za promenu zakona u svoju korist, to jest da uzmu što više našeg a daju što manje svog novca. U skladu s tim imamo kraljevsku kovnicu novca i naš veliki javni dug. Nedavno otkriće Gardijana da Čarls poseduje prostrano imanje u Sandringemu u vrednosti od 75 miliona funti izazvalo je neku vrstu očekivanog depresivnog iznenađenja. Za razliku od drugih evropskih monarhija, britanska kraljevska porodica ima ogroman portfolio nekretnina. Kako su to postigli? Do donošenja zakona o krunskim privatnim posedima iz 1800. godine, kralju nije bilo dozvoljeno da poseduje bilo kakvu imovinu.

Jasno je kako su dobili Sandringem i Balmoral. Na početku Viktorijine vladavine njen suprug, princ Albert, obratio se vladi sa tvrdnjom da novac koji kraljica dobija nije dovoljan za obavljanje njenih dužnosti. Vlada je udovoljila kraljevskoj molbi, kao i uvek. Ali dodatni novac Viktorija i Albert su iskoristili ne za bolje vršenje svojih dužnosti, već za kupovinu Sandringema i Balmorala. Kao poslanik Liberalnih demokrata koji je 2008. doprineo ukidanju poslaničkih zloupotreba novca poreskih obveznika, ponašanje Viktorije i Alberta ocenjujem kao korišćenje javnog novca za neprikladnu privatnu dobit. To je lažno prikazivanje troškova.

Imamo i takozvano krunsko imanje, koje je Džordž III 1760. predao javnosti u zamenu za isplatu 800 hiljada funti godišnje, što je u to vreme bila ogromna suma. Kraljevska porodica je još 1980-ih lobirala da ponovo poveže svoje finansiranje sa profitom krunskog imanja. Konačno je u tome uspela u doba Dejvida Kamerona i Džordža Ozborna. Isplata kraljevskoj porodici je sa 7,9 miliona funti 2011. iznenada porasla na 86,3 miliona funti prošle godine, pre svega zbog izgradnje vetroparka na primorskom delu imanja.

Rasipanje javnog novca ovde je mnogo veće od iznosa dostupnih drugim evropskim monarhijama. Uporedite naše izdvajanje od 86,3 miliona funti sa sledećim najvećim u Holandiji od 44 miliona funti i jednim od najmanjih, u Španiji, od 7,4 miliona funti. Dodajte tome i oslobađanje od poreza kao što su dažbine na nasledstvo i vojvodstva Lankaster i Kornvol, i nije teško videti kako je Čarlsovo lično bogatstvo poraslo na preko milijardu funti. On kaže da želi da modernizuje monarhiju. Ako je ozbiljan, može da počne tako što će platiti porez na ogromno nasledstvo od svoje majke – trkačke konje, slike i ostalo. A mogao bi da plati i ceremoniju svog krunisanja. On to sebi zaista može da priušti.

Autor je bivši poslanik Liberalnih demokrata za Lues od 1997. do 2015.